Na jesen zakon o kinematografiji
Dugo očekivani Zakon o kinematografiji treba od septembra da uđe u skupštinsku proceduru, rečeno je danas za okruglim stolom „Dometi srpske kinematografije“, koji je održan u okviru debatnog programa 18. Festivala evropskog filma na Paliću.
Direktor festivala Radoslav Zelenović ukazao je na to da je jedan od najvećih gubitnika u kulturi Srbije tokom tranzicije upravo kinematografija, podsetivši da smo posle uništenja bioskopske mreže sada suočeni i sa propašću Avala filma.
Predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Darko Bajić naglasio je da je stanje alarmantno, dodajući da već sedam meseci nema ni konkursa za sufinansiranje snimanja filmova. Zato je od suštinske važnosti da filmski autori i poslenici krenu u ozbiljnu akciju za donošenje zakona, a i da se 1. septembra objavi konkurs za koji bi se sredstva dobila iz rebalansa budžeta, rekao je on.
Bajić je najavio da bi ubuduće, prema novom zakonu, bio formiran fond sa pet do šest miliona evra godišnje sa kojim bismo mogli da se vratimo normalnom funkcionisanju kinematografije.
Neophodna nam je strategija razvoja za film, koja bi uključila stimulaciju u svim segmentima filmske umetnosti i industrije, rekao je Bajić.
On je istakao da stečaj Avala filma nije samo pitanje tehničke baze, već 37 hektara zemljišta i da bi, u slučaju prodaje, mogao da se zadrži bar deo tog prostora i na njemu revitalizuje filmska proizvodnja.
Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine Radoslav Petković rekao je da je pokrajina nedavno dala pare po konkursu.
„Tu smo dosta redovni, mada su iznosi mali, svega 23,5 miliona dinara za prošlu godinu, kazao je on.
Kinematografija je najveći gubitnik u kulturi zato što je najskuplja delatnost, rekao je Petković i naveo da je u isto vreme za projekte izdavaštva u Vojvodini dodeljeno svega osam miliona dinara.
S druge strane, korist od filma može biti velika kao što u poslednje vreme vidimo na primeru turskih filmova i serija koji pozitivno menjaju sliku o toj zemlji.
Što se tiče bioskopa, Petković smatra da je budućnost gledanja filma, koji i svoje postojanje duguje tehnologiji – u elektronskoj formi, kao što se već dešava sa časopisima, pa i knjigama.
Reditelj Goran Marković, koji je bio član radne grupe za Zakon o kinematografiji, postavio je pitanje da li je dugogodišnje otezanje da se taj akt usvoji stvar političke volje ili neki koji „uzimaju kajmak“ neće toga da se odreknu.
„Stanje je dramatično. Ovo je krizna tačka – ili će zakon na jesen biti usvojen ili će sav trud propasti“, rekao je on i podsetio da je na sajtu Ministarstva kulture osma verzija nacrta tog zakona.
Kao rešenje za slučaj Avala filma, Marković je predložio da „država otkupi dug Jugoeksporta, koji je nelegalno preuzeo Avala film početkom 90-ih godina“.
Direktor prikazivačke kompanije koja drži bioskope Roda i Šumadija u Beogradu i Arena u Novom Sadu, Zoran Cvetanović kazao je da je film u Srbiji u 2010. godini imao 2,1 milion gledalaca, uključujući posetu na festivalima. Od toga je domaći film imao 170.000 gledalaca (Šišanje 73.000, Žena sa slomljenim nosem 32.000, a ostali znatno manje).
Bum koji je ove godine napravio „Montevideo, bog te video“ samo je izuzetak, a inače neki autori imaju više prijatelja na fejsbuku nego gledalaca u bioskopu, ukazao je Cvetanović.
On je naglasio da publika hoće u bioskop ako je film dobar i ako je sala čista i udobna, a projekcija kvalitetna, što pokazuje primer renovirane Arene u Novom Sadu koja je u prvih šest meseci privukla čak 220.000 gledalaca.
