19. januar 2038: Dan kada vreme na kompjuterima može da stane

Možda se sećate čuvenog Y2K baga iz 2000. godine, kada se verovalo da će računari širom sveta prestati da rade, jer datumi prelaze iz 1999. u 2000. Iako se tada ništa dramatično nije dogodilo, postoji novi sličan problem – i on nas čeka 2038. godine.

Naime, većina programa napisanih u programskom jeziku C vreme meri kao broj sekundi od 1. januara 1970. godine. To je takozvani „početak vremena“ za računare sa Unix sistemom.

O čemu se tačno radi?

Na primer, vrednost 919642718 predstavlja 919.642.718 sekundi posle te tačke, što odgovara datumu 21. februar 1999. u 16:18:38 PST. Prednost ovog formata je što jednostavnim oduzimanjem dve vrednosti dobijamo vremenski interval u sekundama, koji se zatim može konvertovati u dane, sate ili godine.

Problem nastaje zato što je maksimalna vrednost potpisanog 32-bitnog (4-bajtnog) integera 2.147.483.647. Nakon tog limita, vrednost prelazi u negativan broj, što dovodi do nevalidnih datuma. To će da se desi 19. januara 2038. godine u 03:14:07 UTC.

Ipak, nema razloga za paniku. Za razliku od Y2K baga, ovaj problem se lakše rešava – dovoljno je da programi koriste veći format (64 bita) za brojanje sekundi. To je kao da sa male čaše pređemo na veliku flašu: više sekundi staje u nju, pa nema opasnosti da se „prelije“.

Dakle, iako nas čeka još jedan „računarski datum iz pakla“, stručnjaci kažu da će njegovo rešavanje biti mnogo jednostavnije i brže nego što je bio slučaj sa Y2K.

Pre skoro pola veka pojavio se jedan od prvih PC računara: Nije imao ni monitor, ni tastaturu

Rešenje postoji, ali možda ne za sve

Dobra vest je da programeri već imaju rešenje. Umesto da vreme mere u maloj „čaši“ od 4 bajta, oni prelaze na mnogo veću „flašu“ od 8 bajtova. U praksi, to znači da računari neće moći da broje samo do 2038, već i mnogo dalje — čak milijarde godina unapred.

Na većini novijih računara i telefona, problem će biti rešen kroz ažuriranja sistema ili zato što oni već koriste 64-bitne procesore, koji prirodno rade sa većim brojevima. Dakle, prosečan korisnik najverovatnije neće ni primetiti kada dođe taj famozni januar 2038.

Gde bi mogao da ostane problem?

Ipak, „zamke“ postoje. Neki uređaji i dalje koriste stari 32-bitni hardver: stari računari i laptopovi, stariji Android telefoni, ruteri, GPS uređaji, automobili, pa čak i medicinski aparati.

Takvi uređaji se često ne ažuriraju i mogu nastaviti da računaju vreme pogrešno nakon 2038. godine. U praksi to znači da bi neki od njih mogli da „pobegnu“ u prošlost i prikazuju datume iz 1901. godine.

Zato stručnjaci već sada rade na rešenjima, ali realno je očekivati da će deo zastarelih uređaja jednostavno prestati da funkcioniše ispravno nakon tog datuma.

Izvor: BIZLife

Foto: Dall E3