Dug je put od kreveca do kreveta
Mesecima spava u svom krevecu blizu vašeg bračnog kreveta. Ili čak godinama. Ali u jednom trenutku, vreme je da svog mališana preselite u svoj krevet, odnosno u svoju sobu. To nekim roditeljima nije nimalo lagan zadatak. Ukoliko i vi vodite bitku sa suzama i strahovima, donosimo nekoliko saveta koji možda mogu pomoći.
Uopšte uzevši, tranzicija od kreveca do vlastitog kreveta započinje u periodu od 18. do 30. meseca starosti, međutim kako se svako dete razvija individualnim tempom, prilagođavanje može trajati nekoliko dana, ali i nekoliko sedmica. Evo nekoliko savjeta kako što bezbolnije sprovesti novi režim spavanja.
Odlučite kada je došlo vreme
Selidba deteta iz kireveca ili iz vaše spavaće sobe u dečji krevetić, zavisi od nekoliko faktora, od kojih je možda najvažnija vaša procena je li dovoljno zrelo da spava samo.
Osim toga, treba uzeti u obzir da deca koju hranite noću možda još nisu spremna da spavaju u odvojenoj sobi. Hranjenje podrazumiva određenu noćnu zavisnost deteta od majke, pa bi stres verovatno bio preveliki. Stvar otežava činjenica da deca koja dugo spavaju kraj roditelja ili čak s roditeljima u krevetu, doživljavaju spavanje i noć kao udobno i sigurno njegovanje, pa će se nerado odvojiti od te privilegije. Ukoliko je dete vec shvatilo vaš naum i opire se odvajanju, moraćete pribeci pomalo lukavim tehnikama.
Nova soba, poznata okolina
Nije na odmet da u početku u novoj dečjoj sobi koristite krevetac i to na način da skinete jednu zaštitnu ogradicu. Osim što je krevetac nizak, dete će kad otvori oči imati osećaj da je u poznatom krevetiću, sa starim jastučićima i poznatim plišanim prijateljima, pa će šok možda biti manji. No, buđenje je manji problem.
Najveći problem je odlazak na spavanje. Teško ćete prevariti dete i uspjeti da ga smirite ako zna da je vreme za spavanje, a ono nije u poznatoj sobi, između mame i tate ili u svom krevetiću pokraj njih.
Stoga je važno uspostaviti i objasniti detetu pravilo da će od sada spavati u vlastitoj sobi i krevetu i biti u tome dosledan. Neki roditelji kažu da pomaže kada od svega napravite ceremoniju uz svečano proglašenje: “Sada kada si već veliki dečko/curica koji ide čak u vrtić, trebaš da spavaš u svom krevetiću kao svi veliki dečki/curice”. Kako bi proslavili taj veliki dan, dozvolite detetu da samo odabere igračke i stvari koje će spavati s njime.
Tajna je u tome da odlazak na spavanje učinite privlačnim momentom koji je elaboracija detetove nezavisnosti i kojoj će se dete veseliti kao posebnom trenutku u danu. Nakon što će samo pripremiti krevetić i samo odabrati plišane prijatelje kao noćno društvo, uvedite u ceremoniju spavanja i neku posebnu rutinu. Kod nekih će paliti čitanje priče, kod drugih pevanje uspavanke, pričanje o proteklom danu, slušanje tihe muzike i čavrljanje ili pak specijalni veeeliki zagrljaj, maženje i poljubac za laku noć.
Najvažnije je da dete smirite i stvorite okolinu u kojoj ga ništa drugo neće privlačiti osim vašeg lica i glasa.
Ukoliko je to nemoguće, pa dete plače i cendra svaki put kada odete iz sobe, pokušajte ne popustiti. Kada počnete popuštati, izgubili ste bitku. Dete mora znati da s ritualom završava dan i da je vreme za spavanje i da se nećete svakih pet minuta vraćati u njegovu sobu. Ako vas mališan doprati u sobu, zamolite ga da se vrati na spavanje il ga otpratite natrag u njegov krevet. Nemojte burno reagovati niti tome pridavati preveliku pažnju, samo mirno i tiho recite “Dogovorili smo se da ćeš spavati u svojoj sobi”.
Ukoliko budete dosledni i zadržite strpljenje, dete će se za nekoliko noći priviknuti na to da su se pravila spavanja promenila, da je sigurno i da mu se ništa loše neće dogoditi.
