Lekovi se sve više piju na „svoju ruku“
Građani u sve većoj meri praktikuju lečenje „na svoju ruku“ i samo u prva tri meseca ove godine podignuto je 2,3 miliona kutija lekova više nego u prva tri meseca prošle godine.
Ako se takav „trend“ nastavi, do kraja godine biće potrošeno 100 miliona kutija više u odnosu na prošlu godinu.
Portparol Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Sanja Mirosavljević kazala je Tanjugu da je u prva tri meseca ove godine propisano čak 300.000 kutija više antibiotika, nego u prva tri meseca prošle godine.
U prva tri meseca ove godine propisano je i 700.000 kutija više lekova za kardiovaskularne bolesti, nego u istom periodu prošle godine.
„Sudeći po tome kako se lako odlučujemo za lečenje na svoju ruku i stvaranje kućnih zaliha, sve je primetnije povećanje potrošnje antibiotika, antidepresiva, lekova u terapiji astme, dijabetesa…“, navela je Mirosavljević ukazujući da njihova nekontrolisana upotreba predstavlja globalnu pretnju i problem.
Prema njenim rečima, problem je nastao kada su lekovi počeli da se primenjuju i propisuju „za svaki slučaj“, a biologija rasta bakterija, virusa i drugih mikroorganizama brzo se odvija pa se stvaraju novi sojevi, koji su otporni na postojeće lekove.
Ukoliko se antibiotici ne budu racionalno koristili, može doći do toga da u narednom periodu ne bude delotvornih lekova, posebno ako se uzme u obzir da je za proizvodnju novih potrebno od 10 do 20 godina, ukazuju stručnjaci.
Velika potrošnja lekova ne predstavlja samo loš uticaj na zdravlje ljudi, koji je primaran, već i ozbiljan atak na zajednički novac osiguranika kojim se plaćaju isti lekovi, upozorila je portparol RZZO-a.
Razvijanjem svesti građana o njihovoj adekvatnoj primeni i svrsishodnom propisivanju od strane lekara obezbedila bi se veća sredstva za finansiranje manje dostupnih i savremenih lekova, navela je Mirosavljević.
Kada je reč o lekovima koji nedostaju na tržištu Srbije ona je kazala da prema podacima iz apoteka nema „nifelata“- leka za povišen krvni pritisak, ali se kao zamena može naći lek iz iste terapijske grupe „amlodipin“.
Sa pozitivne liste nedavno je skinut „ranisan“ i još neki lekovi namenjeni za lečenje želuca.
Mirosavljević je pojasnila da su sa pozitivne liste skinuti oni lekovi kojima je istekla registracija u Agenciji za lekove, a koje proizvođači nisu hteli ponovo da registruju.
Prema njenim rečima, sa liste su, samo za starije osiguranike, skinuti antihistaminici, poput „presinga“, jer su to lekovi koji se uzimaju u kraćem vremenskom periodu i po potrebi.
U većini evropskih zemalja lekovi za alergiju su registrovani kao OTC preparati, odnosno kao lekovi koji se ne izdaju na lekarski recept.
RZZO je skidanjem ove grupe lekova sa liste, ostvario uštedu kako bi se pacijentima koji boluju od najtežih bolesti omogućila najsavremenija terapija medikamenta nove generacije, navela je Mirosavljević.
Taj zavod je nedavno proširio listu za 238 lekova, od kojih su 106 potpuno nove supstance, različitih oblika, jačina i pakovanja, a ostali su stavljeni na listu zbog veće konkurencije, bolje snabdevenosti tržišta i veće mogućnosti izbora koji će imati i pacijenti, ali i lekari, navela je sagovornica Tanjuga.
Mirosavljević je podsetila da je lista proširena i sa pet najnovijih citostatika za lečenje glijoblastoma, karcinoma pluća, hronične mijeloidne leukemije, karcinoma bubrega, kao i karcinoma dojke.
Proširena je i indikacija za lek „pegilovani interferon alfa“ koji se do sada koristio u lečenju hepatitisa C, a od sada će se koristiti i za lečenje obolelih od hepatitisa B.
