Hrvatska: Crna svinja opet na ceni
Pre 50-ak godina stanovnica mnogih seoskih dvorišta i salaša – crna slavonska svinja počela je nestajati pred najezdom uvezenih “belih” pasmina iz Nemačke, Velike Britanije i Švedske. Pašni uzgoj i žirovanje zamenile su farme, ciklus tova sveo se na jednu četvrtinu, što je označilo i početak intenzivne proizvodnje u svinjogojstvu.
Međutim, poslednjih desetak godina, zahvaljujući novim trendovima proizvodnje ekološke i zdrave hrane, koja pre svega podrazumeva kvalitet, crna slavonska svinja kao kasno zrela pasmina ponovo se vraća, i to u nekadašnjem ekstenzivnom načinu uzgoja.
Jedno od većih stada pronašli smo u Krčeniku kod Franje Majstorovića koji je, nakon gotovo četrdesetogodišnje karijere inženjera u nemačkom Siemensu, pokrenuo porodični posao u svinjogojstvu.
– Kupio sam matično stado od 45 krmača i pet nerasta, 19 hektara šikare uz šumu i počeli smo s mukotrpnim poslom krčenja, podizanja ograda, pregona i drvenih objekata za prašenje. Svinje su celo vreme na otvorenom, zdrave su, i ove godine očekujemo klanje i preradu trećine od ukupno 150 komada prasadi, koje ćemo uglavnom pretvoriti u kulene i kobasice, a deo će ići i na sušenje – priča Franjo Majstorović, koji je do sada u otvoreni ekološki uzgoj crne slavonske svinje uložio gotovo dva miliona kuna.
– Velika prednost tih svinja uz otpornost je izvanredan kvalitet mesa, tako da očekujemo da ćemo ulaskom u Evropsku uniju upravo cenom vrhunskih suhomesnatih proizvoda opravdati dosadašnja ulaganja – rekla je Franjina kćerka Marija Macanić, direktorka firme Helix, koja se sa suprugom uhvatila teškog i mukotrpnog svinjarstva.
Uz ishranu pšenicom, kukuruzom, triticalom i zobi, svinje traže hranu i same, a kaljužanjem i kupanjem u posebno iskopanim rupama hlade se i oslobađaju kožnih nametnika. Od jeseni Majstorovićevi će na svom posedu početi da sakupljaju i žir koji će takođe hraniti svoje stado. Planira povećati broj na 500 svinja i od Opštine Podravska Moslavina kupiti još tridesetak hektara za ekološku proizvodnju hrane.
Opština će preko IPARD programa pomoći i izgraditi put do Franjinog salaša.
– Iako je ponekad vrlo teško, nije mi žao što sam od stručnjaka za elektroniku postao svinjar, budući da druženje sa životinjama i boravak u prirodi godi i duši i telu – kaže u šali Franjo, koji sve teške poslove radi i nakon komplikovane operacije i s trima srčanim premosnicama.
Osnovano udruženje uzgajivača pfeiferice
Crna slavonska svinja (pfeiferica) nastala je na imanju vlastelina Pfeifera u Orlovnjaku pokraj Osijeka ukrštanjem lasaste mangulice i berkšira koje su se poboljšavale nerastima pasmine poland chine. Spada u srednje velike pasmine. Krmače crne slavonske svinje prase u proseku šest do osam prasadi koja su po odbijanju teška približno deset kilograma. Meso ima veliki postotak mišićne masti (6-8 posto). Za kulene i kobasice kolje se s 18 do 24 meseca starosti u težini od 130 do 230 kg. Zbog očuvanja pasmine, osnovano je Udruženje uzgajivača crne slavonske svinje.
