Pešter: Žetva u srpskom Sibiru

Zbog specifične klime, vekovnih shvatanja i navika, do pre desetak godina na Pešteru niko nije ni pomišljao da gaji pšenicu, ječam, ovas, raž, kukuruz, krompir, kupus i druge slične kulture. Verovalo se da žitarice namaju nikakvu šansu i da je ovaj kraj bogom dan samo za stočarstvo. Žito i povrće uvozilo se iz Vojvodine i drugih delova Srbije.


– I ja sam tako učen. Međutim, delimična promena klime, nove sorte i nova dostignuća nauke, koja stižu i na Peštersku visoravan, naterali su me da se oprobam i u proizvodnji žitarica – govori Maruf Kuč, stočar iz Morana, sela u srcu Peštera. – Prošle godine na pet hektara, zasejao sam raž. Prinos je, na zemljištu sedme klase, bio odličan, više od četiri tone po hektaru. Ove godine zasejao sam još više, i, ponelo je kao nikada do sada, pa očekujem još bolji rod.
 
Sve više mladih ljudi vraća se iz inostranstva, gde su naučili mnogo toga o poljoprivredi. Seju žito i beleže odlične prinose. Vekovne predrasude da Pešter nije za žitarice, niti za voće i povrće, više ne važi.

– Sejemo najčešće raž, ječam i ovas, jer nam je najpotrebnija stočna hrana, ali i prinosi pšenice i kukuruza su takvi da mogu da nam pozavide i ratari iz Vojvodine – kaže Feho Hadrović, poljoprivednik iz okoline Tutina.

Posebno ovog proleća, razorano je na stotine hektara pešterskih pašnjaka, na kojima su zasejane žitarice. Definitivno, pešterska klima više nije smetnja za dobar rod. Za koju godinu, ovdašnji stočari mogli bi da podmire sve svoje potrebe, a u perspektivi, da postanu i izvoznici.

– Žitarice neće ugroziti stočarstvo, naprotiv, pospešiće ga, jer ćemo imati više kvalitetne stočne hrane, a zemljišta, hvala bogu, imao u izobilju. Više od polovine Peštera je u korovu – kaže Fehim Kurtović, vlasnim farmi za tov junadi u Đerekarima.

Kada sam pre desetak godina stidljivo počeo da se bavim povrtarstvom, mnogi su mi se smejali, a kada sam ubrao prve tone kupusa, krastavca, paradajza, luka i drugih povrtarskih kultura, mnogi su krenuli mojim stopama. Sve više Pešteraca sada ima svije povrće – kaže Enver Rebronja, povratar iz Bioca kod Delimeđa koji povrće podjednako uspešno gaji u plastenicima i na otvorenom.
 
Semenski krompir


Na Pešteru se poslednjih godina seju veliki kompleksi semenskog krompira. Firme iz Čačka, Ivanjice, Arilja i drugih gradova u Srbiji zakupljuju i po 200 hektara pašnjaka i ledina na kojima postižu prinose i do dva-tri vagona po hektaru. Krompir ne mora da se zaliva, a na specifičnoj pešterskoj klimi ”neće ga ni zlatica”.