Srbija najviše izgubila raspadom SFRJ
Srbija je najviše izgubila na kvalitetu života građana u prethodnih 20 godina od raspada SFRJ u odnosu na ostale bivše jugoslovenske republike.
Građani Srbije sa prosečnom platom od 345 evra nalaze se ispod svih bivših sunarodnika iz SFRJ, osim Makedonaca, koji su od nas lošiji za 12 evra, piše Pres.
Istraživanje pokazuje da po platama prednjači Slovenija sa 975 evra. Na drugom mestu je Hrvatska sa 742 evra, na trećem Crna Gora sa prosečnom platom od 479 evra, sledi Bosna i Hercegovina sa 406 evra, zatim Srbija sa 345 evra, dok je na začelju Makedonija, u kojoj građani mesečno zarade ravno 333 evra.
Loš pokazatelj je i to što je za prosečnu potrošačku korpu od 557 evra u Srbiji neophodna čak 1,5 plata. U Hrvatskoj potrošačka korpa iznosi 908 evra, u Crnoj Gori 770, a u Makedoniji 200 evra. Slovenačka statistika ne barata istom potrošačkom korpom kao i mi, a u BiH se ona više ne izračunava.
Kada se uporede ekonomski podaci zemalja bivše SFRJ, uočava se i da je stopa nezaposlenosti u Srbiji jako visoka jer iznosi čak 22,2 odsto, pa smo po broju nezaposlenih gori od Hrvatske, Slovenije i Crne Gore. Veću muku od nas muči BiH sa 27,2 odsto građana koji ne rade i Makedonija sa 31,2 odsto nezaposlenih.
Iznajmljivanje stana od 50 kvadrata u širem centru Beograda košta oko 250 evra, identično kao i u Sarajevu i Skoplju. Najviše novca na iznajmljivanje daju Slovenci, čak 500 evra, zatim stanovnici Crne Gore – 350, pa Hrvatske, u kojoj najam košta 300 evra.
Interesantno je da posle Slovenije, u kojoj se na vrtić izdvaja čak 250 evra mesečno, sledi Srbija, gde državna obdaništa koštaju 85 evra, što je skuplje nego u ostalim republikama.
Ekonomisti: Sve je jasno
Ekonomista Bečkog instituta Vladimir Gligorov smatra da ovo istraživanje jasno ocrtava da Srbija značajno zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom, a da je manje-više izjednačena sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom, zemljama od kojih je ekonomski u prošlosti mnogo bolje stajala.
Gligorov navodi da je „u poslednjih 20 godina Srbija prošla daleko najgore u odnosu na sve ostale republike bivše Jugoslavije. To se sada vidi i po stanju na tržištu rada, broj nezaposlenih izuzetno je veliki“. „Srbija za svoju situaciju može da okrivi pogrešnu ekonomsku politiku. Pre svega politiku kursa, rđavu fiskalnu politiku, ali i oslanjanje na strane kredite, posebno u periodu vlade Vojislava Koštunice. Tu je u stvari i nagomilan taj veliki spoljni dug koji imamo. Ali, ako hoćemo istini da pogledamo u oči, moramo da kažemo da se glavna destrukcija svega u Srbiji desila ’90-ih godina sa propadanjem industrije. Tako da plaćamo danak tim godinama“, tvrdi on.
Ekonomista Miroljub Labus kaže da je posle raspada zemlje Srbija izgubila tržište i dugi niz godina nije investirala u razvoj. On dodaje da smo „imali višak zaposlenih, koje umesto da smo uposlili kroz razvoj industrije, mi smo otpuštali“. „Delimično smo razvijali i ulagali u nekretnine, trgovinu, bankarski sistem i usluge. Sve ono što nije proizvodnja. I sada imamo problem jer nemamo robu za izvoz. To je naša sumorna situacija. Rešenje su ozbiljne reforme državne administracije i regulative, finansiranje privrednog razvoja i kontrola cena. Tako bismo mogli da se takmičimo sa drugima“, ističe Labus.
