U Srbiji 865 lokacija za male hidroelektrane

U Srbiji postoji 865 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana (HE), a prilikom donošenja odluka za njihovu izgradnju posebno treba voditi računa da ne naruše životnu sredinu i biodiverzitet, receno je danas na skupu u Beogradu. Na skupu pod nazivom „Male hidroelektrane-problemi i rešenja“ je profesor Branislav Đorđević ukazao da su zbog izgradnje malih hidrocentrala, neke reke u Srbiji „potpuno upropašćene“ i naglasio da nikako ne bi trebalo graditi HE na zaštićenim rekama, kao što su Resava i Mileševka, na kojoj već postoje tri male hidroelektrane.
 
„Napadamo najfinije ekološke kapilare i izvorišta Srbije“, ocenio je Đorđević i naglasio da ne bi smele da budu građene HE na zaštićenim područjima, zbog njihovog štetnog uticaja na životnu sredinu. Đorđević je naveo da je prostornim planom Srbije zaštićeno 5,8 odsto teritorije, a da bi trebalo biti zaštićeno oko 20 odsto područja.
 
Đorđević je ukazao da nisu sve male HE obnovljivi izvori energije, jer je potrebno studiozno utvrditi, između ostalog, da li je više štetnih gasova emitovano prilikom njene izgradnje, u odnosu na to koliko će ona doprineti smanjenju emitovanja tih gasova tokom svog rada.
 
Prilikom donošenja odluka za izgradnju mini HE treba voditi računa o zaštiti biodiverziteta, prirode, njihovom uticaju na životnu sredinu i stabilnom snabdevanju vodom područja na kojima se one grade, izjavila je naučni savetnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Mila Pucar.
 
Po Pucar, takođe je potrebno utvrditi preciznu listu projekata malih HE koje je moguće realizovati, jer su lokacije za njihovu izgradnju utvrđene Katastrom nepokretnosti iz 1987, koji je potrebno ažurirati. Pucar je kao jedan od problema za veće investiranje u mini HE u Srbiji navela i što u velikom broju opština u Srbiji nije počela izrada prostornih planova, kao podloge za realizaciju tih projekata.
 
Konsultant Snežana Petrović ukazala je na činjenicu da je Srbija u velikoj meri energetski zavisna zemlja, pre svega kada je reč o uvozu gasa, a problematično je i korišćenje niskokaloričnog uglja.
 
Petrović je podsetila i da Srbija zbog svog članstva u Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope treba da ispuni zahteve te organizacije, posebno kada je reč o termoelektranama (TE) jer, ako oni ne budu ispunjeni do 2017, postoji opasnost da bude doveden u pitanje rad nekih domaćih TE.