Gradnju koče dozvole

Kada bi se izvođači radova, projektanti, komunalci i Gradska direkcija za zemljište, koja ubira prihod od naknade za uređenje, odrekli malog dela zarade, cena kvadratnog metra stana u Beogradu mogla bi da bude niža za još oko 200 evra. Jer, bez obzira na to što je kvadrat u odnosu na period pre krize pojeftinio za 20 do 30 odsto, kupaca nema.
 
Dakle, u uslovima smanjene potražnje i prosečne mesečne zarade zaposlenih u Srbiji od 350 evra i te kako ima prostora da svi, koji učestvuju u izgradnji stanova, snize cene svojih usluga, naravno ukoliko žele da njihov proizvod nađe vlasnike.

Dodatne muke podstanarima zadale su i nove mere Narodne banke Srbije, koje podrazumevaju učešće od 20 odsto za dobijanje stambenih kredita. Mera NBS naišla je na veliki otpor građevinara, ali i podstanara, koji taj novac za učešće ne mogu da obezbede, iako bi im mesečne obaveze po kreditu bile čak i niže od kirije.

– Proizvodna cena stana uključujući zemljište, gradnju, komunalije, angažovani kapital, plaćene naknade za treću i drugu zonu je 1.050 odnosno 1.270 evra po kvadratu, ukoliko se zdanje zida na terenu koji ne zahteva posebne radove poput sanacija klizišta, regulisanje podzemnih voda – kaže za „Novosti“ Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije. – Za seizmičku zaštitu ako je to predviđeno seizmičkom zonom kvadrat je skuplji za još 10 evra. Svaki evro više od ovih cena diktira tržište.

Građevinska direkcija Srbije, koja gradi stanove na lokaciji bivše kasarne „4. juli“, kao investitor imaće minimalnu zaradu od 35 do 50 evra po kvadratu. Cena kvadrata je od 1.250 do 1.290 evra, a reč je o teškom terenu za zidanje, jer kako kaže Rodić, zahteva ugradnju šipova.

– Kod privatnih investitora treba uzeti u obzir i cenu kapitala – ističe Rodić. – Prema sadašnjim bankarskim uslovima cena kapitala je veoma visoka i svako odugovlačenje sa izdavanjem građevinskih dozvola može značajno da poskupi stan, a sve to na kraju plaća kupac. Isto tako ako radove izvode firme koje nemaju potrebne reference, opremu i kvalifikovanu radnu snagu i to povećava cenu stana. Jer, oni troše više sati po kvadratu izvedene površine, odnosno duže rade posao. Takođe, i loši projekti mogu značajno da poskupe stan i da investitora dovedu u situaciju da ima i gubitak.

Od svih gradova u regionu najteže je dobiti građevinsku dozvolu u Beogradu, jer postupak za njeno izdavanje traje gotovo godinu dana, što je pet meseci duže nego 2008. godine, ocena je Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije. Ta činjenica i te kako opterećuje cenu kvadrata kod privatnih investitora, jer država za svoje projekte lako obezbeđuje potrebne papire. Najveći izazov u sporovođenju Zakona o planiranju i izgradnji predstavljaju odredbe koje se odnose na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem.
 
RADNA SNAGA


Izgradnja stanova vezuje oko 52 različite industrijske grane i značajno zapošljava kapacitete građevinske industrije. Osim samih neimara koji su angažovani na gradilištu, na projektima masovne stanogradnje radi i veliki broj projektanata, proizvođača građevinskih materijala… Na primeru kasarne „4. juli“ reč je o 30.000 radnika, koji su uposleni na projektu direktno i indirektno.