Hrvatska: Ratari za pšenicu traže 2,40 – otkupljivačima previše i 1,50 kuna
Budu li ratari tražili 2,40 kuna za kilogram pšenice, kako to ovih dana najavljuju Nezavisni hrvatski seljaci, Vladu čeka još jedno vrelo leto pregovaranja i obećanja.
Trenutna kretanja na berzama i izvanredni prinosi u Rusiji i Ukrajini, čemu u prilog govori i ukinuti embargo na izvoz iz tih zemalja, pokazuju kako će ovogodišnja žetva pšenice biti dobra, iznad očekivanja, a isto tako i u Hrvatskoj.
Cene se, naime, ovih dana kreću od 1,30 na budimpeštanskoj berzi do 1,70 kuna za kilogram na njujorškoj pa se izjave čelnika NHS-a Mate Mlinarića kako uprkos zakonima tržišta hrvatski seljaci zaslužuju više, u čemu bi im i Vlada trebala pomoći, u najmanju ruku čine donkihotovskim.
Dobra žetva
No, kako je u seljačkim redovima sve više političara, očito je da će se cena najvažnije krušarice i ove godine krojiti tako, dok svetski analitičari prema Rojtersu očekuju dalji pad cena pšenice uzrokovan pritiskom jačeg dolara, stanjem u Grčkoj i brigom o globalnom rastu, dobrom žetvom te padom zainteresiranosti berzovnih mešetara zbog još dobrih zaliha u svetu. Antun Laslo, predsednik Zajednice udruga seljaka Slavonije i Baranje, kaže da su maštanja o 2,40 kuna za kilogram u najmanju ruku bolesna.
Uprkos prvobitnim proceenama, žetva će i u Hrvatskoj biti jako dobra, što znači da će pšenica, budu li se poštovale cene na berzama u okruženju, u nas biti najviše 1,50 kuna za kilogram. Jedino što se događa da zbog nedostatka skladišnih prostora veći po pravilu ucenjuju male da im pšenicu prodaju u bescenje.
Mlinarićeve izjave kako neke bosanskohercegovačke firme u Slavoniji kupuju pšenicu koja još nije ni požeta po 2,10 kuna, Laslo drži neistinitima. Kao da ne mogu jeftinije kupovati na berzama u okruženju, čudi se, te dodaje da se oni koji za pšenicu budu tražili 2,40 kuna ne trebaju ni baviti poljoprivredom. Uzme li se u obzir prosečni prinos od primera radi pet tona po hektaru i otkupna cena od 1,50 kuna za kilogram, prihod po hektaru iznosi oko 7500 kuna – s poticajima oko 10.000 kuna – što znači da bi s troškom proizvodnje oko 5000 kuna, seljaci, prema nekima, mogli dobro zaraditi.
No, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore Darko Grivičić smatra kako je seljak stalno na gubitku dok se ne urede pitanja oko farmerskog semena i skladišnice, čime bi se rešilo oko 85 posto problema povezanih uz poljoprivrednu proizvodnju. Do tada nikakvi seljački zahtevi nisu nerealni, pa ni 2,40 kuna za kilogram, s obzirom na to da će sadašnja cena, za koju on drži da je 1,60 kuna, do kraja godine, tvrdi, narasti na najmanje 2,20 kuna.
Prerano za špekulacije
U mlinarsko-pekarskoj industriji, s obzirom na to da žetva tek počinje, niko još ne želi špekulirati s cenama. Na to ih i te kako podseća 2008. s visokih 1,50 kuna za kilogram, da bi zbog drastičnog pada cena brašno u 2009. prodavali po 1,40, čak i po kunu, kaže direktorica Žitozajednice Nada Barišić, ističući da je to mlinarsko-pekarsku industriju 2009. stajalo 237 miliona kuna gubitaka, od čega se nisu oporavili ni 2010.
Barišić kaže da ne zna kolike su preostale zalihe pšenice iz prošle godine, no s dobrom ovogodišnjom žetvom pšenice, čak ni sa 50.000 ha manje zasejanih površina, neće nedostajati, niti će biti drastičnih oscilacija i nestabilnosti u njenoj ceni, koja je od 20. juna u blagom padu.
– Špekulirati o tome kolika će ona biti u konačnici, sada je u najmanju ruku neozbiljno i neodgovorno. Treba prvo požeti pšenicu i pospremiti je u silose, a tržište će učiniti svoje – kazao je Hrvoje Filipović, vlasnik Granolia, jedan od najvećih otkupljivača pšenice i proizvođača brašna u RH.
Iz Ministarstva poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja saopštili su kako je lani zasejano oko 135 hiljada hektara pšenice, otprilike pet-šest posto manje nego što smo imali u nekim prosečnim godinama. No za žetve se očekuje dobar prinos, što znači da će pšenice biti dovoljno za hrvatske potrebe. Oko 150 hiljada tona završit će i u izvozu, kazali su.
