Ešerihija koli – prijatelj ili neprijatelj?
Inače tipičan stanovnik probavnog sistem čoveka, bakterija E. Coli proteklih je nedelja izazvala veliku pažnju. Klasičan primer zaraze E. Coli izlečiv je pomoću antibiotika, međutim naučnici tvrde da se ovde radi u novom tipu bakterije koji ne reaguje ni na jedan od osam isprobanih antibiotika.
Istraživanja pokazuju da novi tip preživljava loše životne uslove koje tipična E. coli ne bi mogla preživeti, pa stvara toksine koji utiču na zdravlje ljudi. S druge strane, ovoj bakteriji dugujemo i brojna naučna dostignuća.
Escherichia coli je vrsta bakterije iz roda Escherichia i porodice Enterobacteriaceae, koja je široko rasprostranjena u prirodi. Prirodan je stanovnik creva ljudi i životinja, gde pomaže u probavi hrane. Ubraja se u tzv. koliformne bakterije – bakterije koje se redovno nalaze u ljudskoj stolici i služe kao indikatori fekalne kontaminacije pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica. E. coli je štapićasta Gram-negativna bakterija, može imati kapsulu, a na površini ima izdanke koji joj služe za pokretanje. Aerobna je i fakultativno anaerobna bakterija, što znači da se može razmnožavati uz prisutnost i bez prisutnosti kiseonika. Pripada u grupu prilično otpornih bakterija, u tlu može preživeti mesecima, a u raznim vrstama namirnica lako se i brzo razmnožava. Ukoliko se E. coli nađe u mokraćnom sastavu čoveka, tada može uzrokovati infekciju u bilo kom njegovu delu. Često izaziva infekcije žučnog mehura može uzrokovati upalu slepog creva, upalu potrbušnice, gnojne upale kože i rana.
Važnost E. coli u naučnim istraživanjima
Iako tip O104 uzrokuje bolesti i smrt, postoje stotine sojeva E. coli koji ne uzrokuju nikakve probleme. E. coli je jedan od prvih organizama kojima je sekvenciran genetički kod, a na taj način naučnici su shvatili kako funkcioniše DNK. Nekoliko tipova je modifikovano tako da deluje na dobrobit čovečanstva. Još 1940-ih naučnici su shvatili da se bakterija može razmnožavati i izmenjivati gene. To im je poslužilo kao uvertira u stvaranje jedne od prvih genetičkih karti. 1960-ih u bakterijski genom dodati su novi strani geni koje je bakterija replicirala kao da su njeni. Tako je ova bakterija postala baza za razna genetička istraživanja širom sveta.
Jedan od najznačajnijih uspešnih eksperimenata za koje je zaslužna E. coli jest stvaranje insulina. 1970-ih naučnici su umetnuli gene odgovorne za kodiranje ljudskog insulina u bakteriju i proizveli veliku količinu hormona insulina kojim se tretira dijabetes. To je bilo značajno postignuće jer se do tada insulin dobijao iz urina konja i svinjske gušterače. E. coli se koristi u proizvodnji antibiotika, inekcija i drugih terapija. U novije vreme njena uloga značajna je i za očuvanje okoline jer se koristi za dobijanje butanola, koji se smatra „zelenom alternativom“ u odnosu na naftu.
Iako smo bombardovani negativnim učincima koje trenutno uzrokuje E. coli, svakako ne treba umanjiti naučna dostignuća koja je ovaj organizam omogućio.
