Mostarina na odloženo
Piše: Ruža Ćirković
Spremate li se već na Pančevački most? Ne?! Neozbiljno i neodgovorno od vas. Tamo se upravo kroji budžet Srbije za sledeću godinu. Kao kod svake piramidalne finansijske konstrukcije možda dobiju samo oni što na barikade-blokade stignu prvi. Požurite. Ozbiljno vam kažem.
Ni Međunarodni monetarni fond nema te pare za koje će ova vlada zadužiti onu što za njom dolazi. Na ime štrajkačkih mostarina zaduženih ove na odloženo plaćanje u sledećoj godini.
Samo hapšenje Ratka Mladića ispalo je pravi vodvilj. Bez velikih ushićenja u Evropi i velikih zarozavanja ovde. Precenjena stvar. Tako da će proteklih mesec dana u Srbiji biti zapamćeno po protestima, blokadama i štrajkovima zbog gole love. Što ne znači da se onaj vodvilj narednih meseci ne može prometnuti u tragediju, a ovi se štrajkovi izroditi u farsu. Kriza je duboka.
Prvo su na Beograd krenuli traktori. Prevaziđeno prevozno sredstvo. Pa se republička Vlada malo i kratko junačila pred vojvođanskom Vladom i njenim savetnicima. A i Dačićeva policija je još bila na radnom mestu. Onda je Verko Stevanović pobunjenim kragujevačkim oružarima platio par kragujevačkih autobusa. Ali se Vladi pričinilo da su (kuvajtski) tenkovi. Pa ih je presrela na pola puta. Sa rukama uvis. Dok su joj zavrat dahtali Dačićevi policajci u poslednjim pripremama za konačni izbor prevoznog sredstva. Svi na Beograd!
Pančevački most su u budžetski simbol pretvorili seljaci. Normalno vojvođanski. U državi sa ovako snažnim i sa svih strana politički podržanim regionalizmima, nema ekonomski motivisane ekonomske politike. Samo su posledice i ekonomske i političke. I pošto je Vlada Srbije paorima popustila na odloženo, znamo koliko smo znali i ranije. Jesu li proteste stvarno organizovali nezadovoljni seljaci ili lobiji vlasnika nepreglednih vojvođanskih hektara? Zašto država ne subvencioniše proizvodnju nego hektare? Postoji li u Demokratskoj stranci ucenjivačka dominacija vojvođanskog lobija? O svemu ćemo se tome duboko pitati sve dok nas neka nova još gora prilika ne podseti da smo i ovom prilikom rešavanje tih važnih pitanja ostavili za posle.
Pobunjenim oružarima je obećano – sve. Pošto je Ministarstvo odbrane početkom aprila, dakle dva meseca ranije, haluciniralo o preko milijarde dolara poslova od izvoza naoružanja, i pošto je, po ugledu na Dinkića, najavljena mreža vojnih (ekonomskih?) diplomata po svetu, pukla nam je sa kragujevačkih skladišta oružja pravo u oči sva uzaludnost spoljne politike Srbije, ovde sa naglaskom na vojni sektor. Ili od njih ništa i ne zavisi, ili su nesposobni da sagledaju novonastale ekonomske prilike (kriza) i procene razvoj spoljnopolitičkih događaja (Afrika) ni na kratak rok. Druge nema. A oružari, za razliku od većine drugih industrija, imaju pravo da od Vlade traže da im nađe posao. Pošto oni svoju robu ne prodaju gde mogu, nego samo tamo gde im država dozvoli. Pošto su tako u svakom pogledu u njenoj vlasti, država ima pravo i da ih ukine. Kako je 2002-2003. godine, po nalogu spolja, već pokušala. Ako sme. Vidimo da sada ne sme.
Lider SPS-a i ministar policije Ivica Dačić pozvao je sve državne organe da pomognu u rešavanju materijalnih problema policajaca. Oni, recimo, traže isplatu dnevnica. Jer, ako niste znali, u Beogradu se ne može regrutovati dovoljno radne snage za policiju, nego na radno mesto u Beograd putuju i sa udaljenosti od koje stotine kilometara. Nema nikakve sumnje da će se Dačićevoj molbi izaći u susret. Takvo neko predizborno vreme.
Bože, bože, samo se pitam, šta će im reći Fiskalni savet! Profesor Pavle Petrović je pravedan, ali – strog!
Tekst je preuzet iz 65. broja Biznis magazina
