Beton hala: Od tvrđave do reke kroz muzej
Most od Kalemegdana do Savskog pristaništa, koji je šetalište, ali i poslovan prostor sa radnjama, galerijama i muzejima, deo je idejnog rešenja beogradskog tima ARCVS, koji je sa japanskim arhitektama podelio prvo mesto na međunarodnom konkursu za projekat „Centar na vodi“.
Takmičenje je imalo cilj da se dođe do najboljeg idejnog rešenja za rekonstrukciju Beton hale. Arhitekta Branislav Redžić, osnivač ARCVS, priča za Press o arhitekturi u Beogradu, svom timu i pobedničkom projektu.
– Rad na ovakvom projektu je veliki motiv. Želeli smo da na najjednostavniji način povežemo Plato ispred Kapetanije, gde će se turisti iskrcavati iz brodova, i Donju kalemegdansku terasu. Za goste koji bi rečnim saobraćajem stizali u Beograd ovaj most bi zapravo značio znatno kraći put od pristaništa do Kalemegdana. Lepo ukrašen, zatvoren, sa mnogo zelene površine i cvetnih aleja, most bi svakako bio ponos grada – kaže Redžić.
Podzemne garaže
Celom dužinom protezao bi se muzej, izložbeni prostor sa 6.000 kvadrata, a nasuprot njemu stajali bi komercijalni sadržaji u lokalima od 5.000 kvadratnih metara. Ponude tipične za Skadarsku i Balkansku ulicu bile bi dopunjene prodavnicama sa svetskim brendovima. Iako bi most trebalo da se nađe u blizini okretnice tramvaja, šine ne bi bilo potrebno izmeštati, što realizaciju projekta čini znatno lakšom. Ujedno, celom dužinom Beton hale nalazile bi se i podzemne garaže, što bi znatno olakšalo sve učestaliji problem sugrađana sa pronalaskom parking mesta.
Težište ove naše „prostorne grede“ je trem tramvajskom terminalu kruga dvojke. Tramvaj i tramvajska trasa sačuvani su kao izrazita ambijentalna i funkcionalna vrednost. Pored toga, celom dužinom Beton hale u dva podzemna nivoa između železničkog tunela i postojećeg Bulevara vojvode Bojovića smešteno je oko 800 parking mesta – dodaje Redžić, koji smatra da postoje realni izgledi da ovo idejno rešenje zaživi.
Štedljiv pristup
U poslednjih nekoliko godina, kako kažu, došlo je do značajnog pomaka i uglavnom ono što se projektuje, zaista se i izgradi.
Mostovi, obilaznica oko Beograda, čitav niz gradskih infrastrukturnih objekata kao sistem realizovanih zdravstvenih, školskih i predškolskih kapaciteta ukazuju na sistematičan rad. Trudili smo se da radimo sa pristupom „less is more“ (manje je više), odnosno da delujemo kao haiku poezija, da kroz štedljiv pristup dođemo da dobrog estetskog rezultata – zaključio je Redžić.
Autorima nije falilo motivacije – međunarodni konkurs za uređenje atraktivne lokacije prestonice Srbije je, kako kažu, najveći motiv.
Naš tim ARCVS, koji sam sa kolegom Dragan Ivanovićem osnovao još 1990. godine, sastavljen je iz dve generacije arhitekata. Arhitekta Ivanović je tu već dvadeset pet godina, Zoran Đorović najmanje petnaest, dok je Zoran Milovanović deset godina u timu. Od mlađe generacije tu su Marko Todorović, Boris Husanović, Predrag Stefanović i Vesna Milojević, sa kojima radimo već pet godina – priča Redžić.
Japanski projekat
Drugo rešenje koje je podelilo prvu nagradu sa Redžićem i njegovim timom je projekat japanskog arhitekte Soua Fudžimota. On je napravio koncept koji je nazvao „Oblak“. Naime, prema njegovoj ideji, ljudi bi se kružnim šetalištem, nalik na tobogane, spuštali sa Kalemegdana do Beton hale. Sou Fudžimoto spada u vodeće svetske arhitekte današnjice.
Radovi sa konkursa izloženi na šetalištu
Svi radovi sa međunarodnog konkursa „Centar na vodi“ izloženi su na šetalištu na Kalemegdanu, gde će posetioci moći da ih pogledaju do sredine jula, čak 135 rešenja, među kojima je i pobedničko, arhitekte Branislava Redžića.
