Gastarbajteri kupuju Titovu najdražu banju?
Grupa švedskih biznismena srpskog porekla došla je ovih dana u Beograd da se raspita ko je vlasnik i kako mogu da kupe Jodnu banju u Novom Sadu.
Njima se, kako kažu, sviđa staro zdanje rađeno pre sto godina i bogata istorija ovog lečilišta. Nisu otkrili koliko novca žele da ulože, ali kažu da bi im bilo drago da kupe „Titovu najdražu banju“.
– U ovom carskom zdanju Josip Broz je sa svojom političkom svitom boravio od 1946. do 1956. godine. Moja majka Ljubica i sestra Fedora su ovde radile i ja sam Tita viđao. Sa njim su uvek bili Jovanka Broz, Edvard i Pepca Kardelj, Slavka Ranković, Blažo Jovanović, Rodoljub Čolaković, ali i Ivo Andrć i Miroslav Krleža – seća se Fedor Popović iz Stokholma, koji nam pokazuje jednu fotografiju Tita i Jovanke iz Jodne banje.
Ovo lečilište je otkriveno sredinom 19. veka kada je krenula termalna voda iz zemlju na kraju Novog Sada, kod Futoškog parka. Pre sto godina izgrađena je zgrada lečilišta sa kupatilom i malim hotelom, koji su koristili bečki i peštanski gosti. Posle rata, priča nam doktor Fedor Popović iz Švedske, Jodna banja je bila bolnica za zbrinjavanje ranjenika i javno kupalište, ali je vrlo brzo postala elitna Titova banja.
– Kada je Tito partizansku Olgu Šakotu postavio za načelnika ona je vrlo brzo postala čuvena po svojoj kuhinji, u kojoj je spremala supe od divlje kokoške morke, knedle, sarme, razne kolače, sve ono čega iza rata nije bilo po gradskim restoranima u Novom Sadu. A kako je Broz odlazio u Karađorđevo u lov, voleo je da svrati da obiđe svoje ranjenike, ali i da jede supu od morki i pije sremska vina – priča dr Popović, koji je jedno vreme radio u Maršalatu kao veterinar za divljač, koj ibrine o krznima za bunde drugarice Jovanke i Pepce Kardelj.
Sudbina je htela da vojna bezbednost posumnja u dr Fedora Popovića da će da odaje tajne o bundama Jovanke Broz i drugih žena funkcionera, pa je maršalov veterinar odlučio da pobegne u Švedsku. Njegova majka i sestra su ostale kod Olge Šakote. Sestra Fedora Popović nije zaboravila svoju nekadašnju direktorku.
– Olga Šakota je bila naš banjski general, žena ogromne energije i kreacije, koja je tražila čvrstu disciplinu i lojalnost. Volela je mlade devojke, jer je želela da zameni umorni partizanski kadar. A i Titu je to bilo drago – prepričava tu zgodu Fedora Popović.
Za važne goste banja je imala mali hotel sa tri „crvene sobe“ u kojima je Tito noćivao. O ovoj banji i Titovim posetama tadašnji mediji nisu pisali. Uvek pre nego bi Broz stigao u Jodnu banju, generali Kosta Nađ i posebno Milan Žeželj, su vršili provere bezbednosti. Tito bi u banju upadao iznenada uveče i večerao. Društvo su mu ponekad pravili Moša Pijade, Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Petar Stambolić i general Marko Peričin Kamenjar.
– Najviše je voleo da dođe bez pratnje, pa se zato smatralo da je ovo Brozova tajna i najdraža banja. Edvard Kardelj je samo jednom bio u banji i ”Parku”. Naručio je pohovane tikvice. Aleksandar i Slavka Ranković su dolazili sa sinovima. I pisac Dušan Matić, koji je dolazio kod brata Žarka Matića, fudbalera BSK-a i partijskog sekretara – priseća se doktor Fedor Popović iz Švedske.
Jedne letnje večeri dogodilo se da je Tito u restauraciji Olginog hotela, kako su Novosađani zvali restoran, večerao sa muzikantima iz sela Deronje. Jeo je goveđe pečenje i popio malo belog vina. Načelnica Olga Šakota je počela da izdaje naređenje kuvaru, sobaricama, muzičarima, ali i mladim pripravnicima.
– Vidim, boga ti, podmladila si kadar – rekao je predsednik dok je gledao u mlade radnice.
– Prošlo je vreme stare domaćice Radmile, mladi pristižu – kazala mu je Olga Šakota.
Titov vučjak je utrčao u kuhinju, gde mu je ađutant dao da proba hranu. Bio je to test vojne službe bezbednosti, ali i sumnja da neko može predsednika da otruje, što je direktorku Olgu strašno iznerviralo:
– Vodite to čudovište napolje iz moje kuhinje. Moja hrana nije za pse!
Tito se samo smeškao.
Danas pored Šveđana, Srba iz Skadninavije i domaći investitori žele da privatiziju i modernizuju Jodnu banju, ali i sačuvaju uspomene na tajno boraviše Josipa Broza.
Veseli general
Najneobičniji gost Jodne banje bio je narodni heroj Marko Peričin Kamenjar. General boem, ljubitelj dobre muzike i sjajnog ambijenta Kamenjar je voleo da pije do dna čaše, ali nije voleo da mu kelner dosipa piće, pa se zbog toga često ljutio.
