Deca radnici

Gotovo svako deseto dete između 14. i 18. godine živi ispod granice siromaštva. U Srbiji 15.000 maloletnika čeka posao na birou rada, od čega su trećina Romi. Iako poslovi koje dobijaju ne odgovaraju uvek njihovim godinama, inspekcija koja kontroliše uslove u kojima deca rade nije zabeležila nepravilnosti.


Po zakonu, dete ne može da radi pre 15. godine. Mnogi od njih koji su, zbog siromaštva, na to primorani, napuštaju školu. Stručnjaci kažu da ta deca nezrela preuzimaju ulogu glave porodice, jer nemaju drugog izbora.

„Dete koje počne da radi, žrtvuje svoju budućnost. Prvo mu je uskraćena igra, ona normalna zabava koju imaju njegovi vršnjaci, a onda mu je potpuno žrtvovana budućnost, jer ako počne da radi, onda će ući u jednu jednosmernu ulicu iz koje neće moći da izađe“, kaže Tamara Lukšić-Orlandić, zamenica zaštitnika građana za prava deteta.

Da bi maloletnik počeo da radi, potrebna je saglasnost roditelja i obavezan lekarski pregled. Prava deteta ne bi bila prekršena ako bi ono radilo do 35 sati nedeljno, i to poslove koji mu ne ugrožavaju zdravlje. Ipak, tim pravilima nije sve obuhvaćeno.

„Zakon dozvoljava detetu od 15 godina da zvanično traži posao, ali mu ne dozvoljava da otvori žiro račun, tekući račun. Imate situacije u kojima, pošto je roditelj taj koji mora da otvori žiro račun za dete, da to dete, iako radi, ne vidi korist od toga, kaže Ljiljana Vasić iz organizacije „Pomoć deci“.

Deca se najčešće angažuju u održavanju gradske čistoće i poslovima pomoćnih radnika u zanatstvu – građevinarstvu, krznarstvu.

„Suština problema je da ta deca nemaju odgovarajući nivo obrazovanja i samim tim ponuda poslova za njih je prilično slaba kako kada je u pitanju zarada, tako i kada su u pitanju uslovi rada, u smislu mogućosti za napredovanje“, rekao je Dragan Đukić iz Nacionalne služba za zapošljavanje.

Takođe, zabrinjavaju procene stručnjaka da na crno rade deca i mlađa od 15 godina, da ne znaju svoja prava, pa je njima lako manipulisati.