„Novoline“ povlači iz Srbije kapital vredan oko 11 miliona evra

Slovenački „Novolajn“, većinski vlasnik preduzeća za špediciju i transport „Tranšped – Beograd“, najavio je danas da odustaje od izgradnje logističkog centra u Vrčinu, investicije vredne 24 miliona evra.

Vlasnik i direktor „Novolajna“ Dušan Plut rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu da će to preduzeće iz Ljubljane povući kapital iz Srbije, jer im po njemu u Srbiji „nisu zaštićena prava kao stranim ulagačima.“

Plut je naveo da će u narednom periodu povući iz „Tranšpeda“ kapital vredan oko 11 miliona evra.

On je kazao da godinama traju postupci sudova i tužilaštva, koliko je potrebno i za dobijanje raznih dozvola, dok je „Novolajn“, kako tvrdi Plut, ispoštovao sve zakone u Srbiji i socijalni program u privatizaciji „Tranšpeda“.

Prema rečima Pluta preduzeću iz Slovenije naneta je velika šeta i ukoliko sudski postupci ne budu rešeni potražiće pravdu i pred međunarodnim sudom u Strazburu.

„Novolajn“ iz Ljubljane je postao većinski vlasnik „Tranšpeda“ 2005, a krajem 2009. je postao jedini vlasnik tog srpskog preduzeća, koje je bilo jedno od najvećih u bivšoj Jugoslaviji za špediciju i transport.

Plut je naveo da se najveći problem dogodio u prvoj polovini 2006. kada je u novoosnovano privatno konkurentsko preduzeće „Tranšped pro team“ prešlo u roku od dva meseca skoro 200 zaposlenih, uključujući ceo menadžment, koji su odveli i najveći broj komitenata – oko 3.000.

To je, prema njegovim rečima, najviše ugrozilo poslovanje preduzeća, koje sada zapošljava svega 10 radnika.

On je rekao da su protivzakonitom i neovlašćenom upotrebom reči „Tranšped“ u poslovnom imenu novog preduzeća u zabludu dovedeni komitenti i poslovni partneri.

Plut je rekao da u Srbiji ne postoji odgovarajući privredni ambijent za strane investicije i da se ne poštuje pravni poredak.

Direktor „Tranšpeda“ Zvonimir Golubović je rekao da tom preduzeću nema oporavka.

„Tranšped“ je osnovan još 1955. godine i posle raspada bivše Jugoslavije preduzeće je imalo organizacione jedinice po svim republikama, sa više od 40 filijala koje su pokrivale sve granične prelaze i carinske ispostave.

Krajem devedesetih godina prošlog veka je bilo zaposleno oko 450 radnika, a znatan deo imovine odnosno nekretnina „Tranšpeda“ je ostao je u Hrvatskoj, čiji status i dalje nije rešen.