Građani ni hranu ne kupuju
Besparica je u prehrambenim trgovinama desetkovala prodaju. Sve manje trošimo, a u potrošačkoj korpi najčešće se nađe hleb, mleko, meso, brašno, jaja, krompir, kafa… Punomasni sirevi, namazi, delikates, manje se, u proseku, traže za petinu!
Istraživanja pokazuju da četvrtina potrošača meso kupuje povremeno, a 28 odsto njih znatno je smanjilo kupljene količine. Mesari kažu da im je promet opao za oko 20 odsto i da potrošači umesto šnicli kupuju jeftinije kategorije mesa.
Došlo je i do pada potrošnje mleka i jogurta, a osam odsto potrošača nema svakog dana na trpezi mleko i jogurt, dok je šestina zbog niske kupovne moći proredila kupovinu ovih proizvoda.
Samim tim osetno su manji i prosečni računi u prodavnicama. U minimarketima je osetno opala prodaja mleka, ali i jogurta, jer su cene u odnosu na supermarkete više i za od 10 do 15 odsto, i tako odbijaju potrošače. Mnogi STR su smanjili svoja trebovanja, jer nemaju mušterije.
– Iz dana u dan se smanjuje kupovna moć potrošača. U mesarama trgovci brže prodaju lošije i jeftinije kategorije mesa i iznutrice – kaže Petar Bogosavljević. – Čak je i mleko, za mnoge, postalo luksuz.
Ništa nije bolja situacija i na zelenim tržnicama. Za od 10 do 15 odsto smanjena je i prodaja voća i povrća. I mada se pijačni prodavci žale da nemaju posla, ne odustaju od visokih cena.
Peciva
Smanjuje se i prodaja peciva, pa mnogi pekari, posebno u centralnim gradskim zonama, obaraju cene tim proizvodima.
