Dopunski rad – ucena pacijenata
Nalog republičkog ombudsmana da zaposleni u Kliničkom centru u Nišu moraju da prekinu obavljanje dopunskog rada izazvao kritike. U KC tvrde da trpe pacijenti.
Poverenik je takvu odluku doneo, piše, Politika, jer je u KC u Nišu utvrđen čitav niz nepravilnosti.
Zaposleni u toj zdravstvenoj ustanovi negoduju zbog takve odluke i optužuju obudmana da sada pacijenti zbog njegove odluke, na preglede čekaju umesto dva – osam meseci.
Tim povodom, zaštitnik građana Saša Janković ističe da on „nije tražio da se pacijenti sporije leče, već upravo suprotno, da se, za svoj novac koji plaćaju u fond obaveznog zdravstvenog osiguranja leče brže, pravovremeno i kvalitetno“.
„Zamena je teza da se građani Srbije kroz dopunski rad leče brže. Dopunski rad nije predviđen za brže lečenje, već za pružanje dopunskih usluga, a one mogu biti pružene kada se građani leče u najbržem zakonskom mogućem roku. KC Niš ima liste čekanja i nije dobio saglasnost Ministarstva zdravlja za dopunski rad. Građane su nepotrebno lečili u dopunskom radu, umesto da rade ono što im je posao u radno vreme i da ih leče za platu. Za pare koje su pojedini lekari uzeli za lečenje u dopunskom radu u toku prethodnih godinu dana, trebalo je zaposliti nove lekare ili kupiti nove uređaje da može da se radi redovno i na vreme“, objašnjava za Politiku Janković.
Ombudsman primećuje da su u Nišu godinu dana, bez zakonskog osnova pare odlazile za takozvani dopunski rad.
„Ovo je svojevrsna ucena, po principu ‘ako nećeš da mi plaćaš dopunski, ja neću da te lečim brzo’. Ne odustajem od svoje prvobitne odluke o zabrani dopunskog rada. Lekari su dužni da ako je potrebno rade prekovremeno. Posebna ironija je da su neki lekari u bolnici radili skraćeno radno vreme, sa obrazloženjem da im je radno mesto opasno po zdravlje, a onda su na istom mestu radili dopunski“, dodaje Janković .
Nišlije se, međutim, nisu bunile za razliku od pacijenata nekih drugih zdravstvenih ustanova, u kojima je ombudsman ranije utvrdio nepravilnosti u organizaciji dopunskog rada, zato što dopunski rad nisu plaćali direktno iz svog džepa.
Zaštitnik građana skreće pažnju da „dopunski“ rad nije isto što i prekovremeni, i da se plaća na poseban način – i do 60 odsto tržišne cene zdravstvene usluge uplaćuje se zdravstvenom radniku koji ga je obavio. Tako je novac poreskih obveznika u dužem periodu trošen na dopunska primanja nekolicine stručnjaka.
