Dragutinović: Jačanje dinara treba zaustaviti

Srbija može da se kvalifikuje za aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom koji ne podrazumeva dodatno zaduživanje zemlje, uprkos činjenici da je minus u državnoj kasi nešto veći od očekivanog.
 
Ovo je na jučerašnjoj promociji „Kvartalnog monitora” na Ekonomskom fakultetu ocenila Diana Dragutinović, bivša ministarka finansija i sadašnja urednica ovog biltena.
 
–Deficit u budžetu jeste nešto veći od očekivanog, ali se njime još može upravljati i ostvariti planirani nivo iz Zakona o budžetskom sistemu i u skladu sa fiskalnim pravilima – smatra Dragutinovićeva.
 
Prema rečima bivše ministarke moguće je i da vlada samostalno upravlja ekonomskim problemima, ali je uvek sigurnije ako imamo nekoga na koga možemo da se oslonimo ukoliko dođe do nekih nepredviđenih šokova.
 
Ona je ocenila i da je politika Narodne banke Srbije s pravom restriktivna u situaciji kada je inflacija visoka. Smatra i da jak dinar povećava minus u spoljnoj trgovini, ali i platnom bilansu. Zbog toga, naglo jačanje dinara treba zaustaviti jer, između ostalog, smanjuje i konkurentnost domaće privrede na svetskom tržištu.
 
Na pitanje da li je jučerašnje jačanje kursa evra za dva dinara samo kratkotrajno ili je signal trajnijeg slabljenja nacionalne valute, Dragutinovićeva odgovara da je rano za donošenje zaključaka.
 
– Reč je samo o jednokratnoj promeni. Treba da prođe bar nekoliko dana ili nekoliko nedelja da vidimo da li je tendencija privremena. Čini mi se da promena kamatne stope Narodne banke nije bila tolika da uslovi ovakvu promenu – komentarisala je Dragutinovićeva jučerašnje naglo slabljenje dinara prema evru.
 
Ključni rizici u narednom periodu, prema njenoj oceni, mogu da dođu spolja. Prvi iz Evrope, a drugi iz Grče. Kriza duga može da obori stopu ekonomskog rasta u Evropskoj uniji što može da se prenese i na Srbiju, kao trgovinskog partnera. Dragutinovića podseća i da je Grčka vrlo blizu i da postoji bojazan koja može da dovede do „presušivanja” kapitala.
 
– To bi dovelo do nervoze na deviznom tržištu, slabljenja dinara, inflacije ali i do teškoća u finansiranju minusa u državnoj kasi. Dalji rast cena hrane i energenata na svetskom nivou uticao bi na potrošačke cene, plate i inflatorna očekivanja. A kada je o domaćoj politici reč, predizborne inicijative mogu da imaju dalekosežne posledice – upozorila je bivša ministarka finansija.