Anesteziolozi napuštaju Srbiju?
Država školuje više lekara nego što joj treba, a deficitarni specijalisti odlaze u države gde su bolje plaćeni.
Srbija ima 22.663 lekara, više od polovine ima zvanje specijaliste, ali u državnim klinikama u Beogradu i opštim bolnicama u unutrašnjosti nema dovoljno anesteziologa, radiologa, kardiohirurga i patologa.
Prema podacima Medicinskog fakulteta u Beogradu godišnje specijalistički ispit položi oko 550 lekara.
Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” dva puta u toku godine pravi presek broja specijalista, a prema poslednjim dostupnim podacima, 1. januara prošle godine u Srbiji je bilo čak 1.980 internista, 1.630 specijalista opšte medicine, 1.160 ginekologa, 1.718 dečjih lekara.
Po brojnosti slede anesteziolozi (692), radiolozi (573) specijalizaciju iz fizikalne medicine i rehabilitacije ima 609 lekara, kao i 422 oftalmologa.
Ali, zato imamo samo 15 specijalista dečje neuropsihijatrije, 66 maksilofacijalnih hirurga, 20 dečjih neurologa, 26 grudnih hirurga…
Prema brojkama, dakle, pacijenti bi trebalo na svaki specijalistički pregled brzo da budu primljeni, ali nažalost, u praksi nije tako, jer su postojeći kadrovi loše raspoređeni po regionima.
Mnogi od njih odlaze da rade u inostranstvo – u Libiju, Sloveniju, ili Nemačku, ali i u Ameriku i Australiju.
„U izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti koje ćemo predložiti po hitnom postupku, predviđamo da za deficitarne medicinske grane za lekare odobrimo specijalizacije ubrzano, odmah posle završenog lekarskog staža i položenog stručnog ispita. Ali, sigurno ćemo tražiti od njih da ne mogu da napuste zdravstvenu ustanovu u duplom vremenskom periodu od onog u kojem su se obučavali“, kaže ministar zdravlja dr Zoran Stanković.
Profesor Medicinskog fakulteta dr Momčilo Đorđević, inače neurohirurg po specijalnosti, kaže za „Politiku” da se lekari „sele” na nivou cele Evrope: Srbi odlaze u Nemačku ili Češku, Česi i Poljaci hrle u Nemačku ili Britaniju, a Englezi put Amerike.
„Oduvek je bilo toga, ali novost je to što država ima drugačiji odnos prema profesiji. Pao je ugled lekara, pa kad ih ne poštuje ni država, ni pacijenti, ni finansijeri, oni odlaze. Takođe, oduvek postoje deficitarne grane medicine i to ne samo u Srbiji, već i u Rusiji i Americi, a među njima dominiraju anesteziolozi i radiolozi“, smatra dr Đorđević.
Da li država ima načina da obaveže jednog lekara školovanog iz budžeta da ostane i radi u Srbiji neko vreme?
„Država bi zakonskom klauzulom mogla da obaveže lekara koji je završio državni fakultet da radi određeni broj godina u svojoj zemlji, ali to se nigde ne radi. Školovanje se smatra modernom demokratskom tekovinom, a liberalni odnos je da svršeni akademac može da ide tamo gde mu je bolje. Nije u redu ni sadašnji krut stav po pitanju deficitarnosti nekih specijalnosti.
Ako nema radiologa, neka država zatraži višak radiologa iz Bugarske, Rusije ili Azerbejdžana, kao što su naši lekari odlazili u Nemačku, kada je tamo postojao deficit ovih specijalnosti. Takođe, neophodno je i skratiti period čekanja na specijalizaciju. U Nemačkoj radiolog u privatnoj ordinaciji zarađuje četiri puta više od hirurga, jer ih nema i to se dodatno plaća“, stav je profesora Đorđevića.
Predsednik Srpskog lekarskog društva profesor dr Radoje Čolović, inače hirurg, smatra da apsolutno nemamo zakonsku mogućnost da lekare školovane u Srbiji obavežemo da ostanu ovde i da rade.
„Zašto biste lekaru zabranjivali da odlazi u inostranstvo, kada u Srbiji ne možete da mu obezbedite posao, a zaposlenje se poslednjih desetak godina obično obavlja po partijskoj liniji. Najbolji lekari su nam zato otišli. Velika šteta naneta je zabranom volonterskih specijalizacija, kada svršenim lekarima niti je data mogućnost da se zaposle, niti da nastave školovanje o svom trošku“, navodi dr Čolović.
Nezaposleno 3.000 lekara
Ukupno čak 13.826 lekara ima neku specijalizaciju, što je više od polovine od ukupnog broja lekara. Tome treba dodati i broj od oko 3.000 nezaposlenih medicinskih stručnjaka.
Ni u jednoj državnoj instituciji ne postoje podaci koliko naših lekara radi u inostranstvu. Uostalom, kada završe medicinski fakultet, nisu u obavezi da ostanu i rade u Srbiji.
