Vakcinacija za zdravije detinjstvo
Vakcinacija, po mišljenju mnogih, predstavlja najveće dostignuće od početka medicine. Imunizacija na infektivne bolesti zaustavilo je mnoge katastrofalne epidemije.
Tako su do danas mnoge bolesti iskorenjene ili se javljaju sporadično u slučajevima kada se vakcinacija ne sprovede kako treba ili kada je imunitet organizma opao, a izloženost infekciji velika.
Doktori upozoravaju da se izbegavanjem vakcinacije dece može ozbiljno ugroziti njihovo zdravlje i dovesti do razvoja epidemija bolesti koje su odavno stavljene pod kontrolu upravo vakcinacijom.
Naglašavaju da vakcinacije pružaju većini dece zaštitu od odgovarajuće bolesti, kao i od toga da kao bolesni zaraze druge. Naime, kada dovoljan broj dece bude vakcinisan, bolest prestaje cirkulisati. Na taj način se zaštićuju i oni koji još nisu vakcinisani, npr. novorođenčad i ona deca koja se iz nekog razloga ne mogu vakcinisati.
Vakcine se daju u ranom dobu da bi se stvorila otpornost organizma. Ako dođe do zaraze, doktori upozoravaju da vakcinisane osobe obole od lakšeg oblika, bez težih posledica.
Mnoge vakcine, poput one protiv velikih boginja, više se i ne daju, jer je većina ljudi ranijih godina vakcinom zaštićena od te bolesti, pa štiti i one koji nisu primili vakcinu. Tako je prenos ove bolesti danas zaustavljen. Slično je i s vakcinom protiv tuberkuloze, tzv. BSŽ, koja se daje bebama u porodilištu. Izbačena je u zemljama gde tuberkuloze nema u epidemiološki opasnim oblicima. Starije generacije pamte da je jeftika, ili sušica, kosila živote kod nas. Uz BSŽ vakcinaciju i savremene lekove, ta se bolest danas drži pod kontrolom. Opasna je u vreme infekcija koje obaraju imunitet. Tuberkuloza se pojavi kod zaraženih HIV-om, pa treba da prime i BSŽ vakcinu.
Postoje i druge skoro iskorenjene bolesti, kao dečja paraliza, koja je nekad nosila živote i ostavljala težak invaliditet. Polio vakcina je napravila revoluciju, dok je Di-Te-Per vakcina obuzdala difteriju, koja je nekada bila veoma prisutna.
Danas su u većini zemalja u program uključene vakcinacije protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, te ozbiljnih infekcija izazvanih bakterijom haemophilus influenzae tipa B (HIB), kao i vakcinacije protiv malih boginja, zaušnjaka i rubeole. Te su bolesti zarazne i opasne, ali se mogu sprečiti vakcinom.
Vakcinu protiv rubeole važno je da dobiju devojčice. Rubeola je opasna kada se dogodi kod trudnica, naročito oko trećeg meseca, jer ostavlja teške srčane i druge mane.
Jedna od obaveznih vakcina kod male dece je HIB vakcina, koja se daje protiv hemofilus influence tipa B, koja izaziva gnojne infekcije, a najteža je zapaljenje moždane opne (meningitis). Takođe, veoma je bitna i vakcina protiv pneumokoknih infekcija, koja se daje deci školskog uzrasta.
Neželjeni efekti, koji se javljaju u vidu lokalnih reakcija, kao što su otok, bol i crvenilo na mestu aplikacije vakcine, veoma su retki i spontano se povlače. Nakon vakcinisanja dete može dobiti malo povišenu temperaturu u narednih 24 časa, tako da je treba proveravati i u slučaju da treba preporučljivo je detetu dati propisanu dozu paracetamola.
Na mestu uboda može se javiti tvrd čvorić, koji vremenom nestaje i zbog čega se ne treba brinuti. Međutim, ako se jave bilo kakvi čudni simptomi, kao na primer temperatura iznad 38 stepeni Celzijusa ili čudan plač deteta, obavezno se treba javiti lekaru.
O svakom neželjenom dejstvu vakcine lekar obavezno popunjava obrazac „Prijava uzgredne pojave nakon imunizacije“ i odmah ga dostavlja regionalnom zavodu za zaštitu zdravlja.
