Ostaje slobodni vizni režim sa EU
Ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa Evropske unije juče u Luksemburgu nisu raspravljali o bilo kakvom privremenom ukidanju slobodnog viznog režima EU za neku zemlju Zapadnog Balkana.
Zaključeno je da su države Zapadnog Balkana „ostvarile određen napredak” u primeni vizne liberalizacije s EU, iako „i dalje dosta azilanata dolazi iz Srbije i BJR Makedonije”.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem je naglasila da su „neke članice EU izrazile zbog toga zabrinutost”. „Dogovorili smo se da se vrlo uskoro ponovo pozabavimo tim pitanjem”, dodala je ona.
Malmstrem je navela da su ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU temeljito raspravljali o polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o pojačanom nadzoru sprovođenja režima putovanja državljana zapadnobalkanskih zemalja u „šengenski prostor” Unije bez viza. Prema njenim rečima, najviše „lažnih azilanata” dolazi iz Makedonije i Srbije, uglavnom Roma koji žive u veoma teškim uslovima.
Komesarka je dodala da je Komisija ministrima dala na uvid i pripremljeni mehanizam za hitno stavljanje van snage, na šest do devet meseci, slobodnog viznog režima, u vanrednim slučajevima kad bi priliv „lažnih azilanata” i ilegalnih imigranata sa Zapadnog Balkana u „šengenski prostor” porastao za šets meseci više od 50 odsto.
U polugodišnjem izveštaju EK o slobodnom viznom režimu EU za Zapadni Balkan dodaje se da je „važno što većina putnika iz tih zemalja dolazi u dobroj veri”, dok samo mali broj lica, i to u preko 80 slučajeva Roma i etničkih Albanaca, zloupotrebljava tu povlasticu i neosnovano traži azil. „Lažni azilanti” mahom dolaze u Nemačku, Švedsku, Belgiju i u poslednje vreme u Luksemburg. Najviše ih stiže s juga Srbije i Makedonije, ali njihov broj je u prvim mesecima ove godine uglavnom bio isti, iako i dalje visok, navodi se u dokumentu.
Takođe se naglašava da zemlje Zapadnog Balkana moraju osnažiti reforme „da bi se očuvala i učvrstila dostignuća u dijalogu (s EU) o viznoj liberalizaciji” što je bitno za ceo proces stabilizacije i pridruživanja regiona Uniji.
Evropska komisija ističe da je glavni cilj ukidanja viza EU za zapadnobalkanske države „ostvaren, a to je da se olakšaju veze među ljudima, pospeše mogućnosti poslovanja i kulturna razmena, kao i da se ljudima tog regiona pruži mogućnost da bolje upoznaju Evropsku uniju”.
Takođe se stavlja do znanja da je „sasvim pozitivna i sveukupna ocena primene sporazuma o readmisiji (zemalja tog regiona) s EU”, a da su zemlje članice Unije ukazale na samo poneke razloge zabrinutosti u primeni tih sporazuma o obavezi vraćanja u države porekla onih lica koja zloupotrebe bezvizni režim ili ilegalno borave na teritoriji Unije.
Vlasti zemalja Zapadnog Balkana su učinile bitne napore da se očuva ubedljivost procesa vizne liberalizacije, ukazuje Evropska komisija.
