Do kredita uz još veće muke
Umesto da građanima olakša da do stambenih, gotovinskih ili potrošačkih kredita dolaze što lakše, Narodna banka Srbije, se prošle nedelje svojski potrudila da građanima zagorča život pooštravajući uslove za zaduživanje u evrima.
I to tako što će ukoliko se zajmoprimac od 1. jula odluči da kredit podigne u evrima morati da položi depozit od čak 30 odsto od iznosa zajma. A ako tih para nema za utehu mu je da se zaduži u domaćoj valuti, jer mu u tom slučaju depozit neće trebati.
Oni kojima treba zajam i koji merkaju šta im je manje zlo – dinarski ili kredit u evrima, ukoliko se odluče za ovaj drugi, imaju još manje od mesec dana da ga uzmu bez pomenutog „tereta” od čak trećine vrednosti zajma.
Muke čekaju i one koji se premišljaju kako da dođu do krova nad glavom, jer od poslednjeg junskog dana NBS namerava da i njima oteža uslove kreditiranja odnosno uzimanje stambenih kredita sa hipotekom, jer traže da učešće za ove zajmove bude 20 odsto. Do sada je bila praksa da banke traže učešće od 10 procenata vrednosti nekretnine, a baš zajmovi s deset odsto učešća bili su „pokriveni” kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Zato se nameće pitanje kako će se ova suprotnost u propisima dva državna organa odraziti na kupovinu stanova na kredit i da li će, možda, posledično, Nacionalna korporacija takođe da poveća iznos učešća za subvencionisane stambene kredite.
Ako je za neku utehu Izvrsni odbor Narodne banke Srbije je odmah po izlasku ovih, za mnoge gradjane nepopularnih mera, nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, izašla s predlogom da referentnu kamatnu stopu smanji na nivo od 12 odsto, ocenivši da je najviši nivo inflacije „iza nas“ i da će inflacija u narednom periodu opadati.
Izvršni odbor je procenio da je smanjenje referentne kamatne stope neophodno kako bi inflacija na srednji rok bila stabilizovana oko cilja – projektovana je u rasponu od tri do šest odsto.
Koliko će NBS zaista uspeti da zadrži projektovanu inflaciju videće se vrlo brzo, odmah pošto poslanici u Skupštini Srbije usvoje nove izmenjene akcize na naftne derivate posle čega će domaći benzin na pumpama poskupeti za 4,5 a dizel za dva dinara. Dosadašnja praksa je uvek potvrdjivala da nema te sile koja će sprečiti lančano povećanje cena osnovnih životnih namirnica odmah pošto gorivo poskupi. Ovog puta bi se mogao napraviti izuzetak samo ukoliko Dušan Petrović, ministar trgovine i poljoprivrede, istraje u najavama „da će sprečiti dalju rast cena hrane”, podsećajući da su se zahvaljujući merama Vlade, cene hrane u Srbiji stabilizovale i da prema procenama analitičara one u narednom periodu treba da idu nadole.
Prošle nedelje je i zvanično potvrdjeno da plata ne pokriva potrošačku korpu ni u jednom gradu Srbije, te da je prosečna potrošačka korpa za mart vredela 55.579,17 dinara, dok je zarada iznosila 35.777 dinara. Prevedeno to znači da tročlanoj porodici sa jednom platom nedostaje dvadesetak hiljada dinara kako bi pregurala mesec. Najveći prosek zarada je u Beogradu (44.345) i Novom Sadu (43.915), ali plate ni u ovim gradovima nisu dovoljne za potrošačku korpu. A šta tek preostaje žiteljima Leskovca, gde je prosečna plata, prema istom izveštaju, 27.831 dinar, Valjeva gde su koverte debele 29.147 dinara, ili Kraljeva, čiji građani mesečno zarade 24.493 dinara. NJima jedino preostaje da se uklope u model minimalne potrošačke korpe, oskudne i daleko od realnih potreba jednog domaćinstva.
Javnost je prošle nedelje mogla da iznenadi i vest da je medju najvećim gubitašima u 2010. godine na drugom mestu Ju-Es – stil firma koja je od ruža došla do trnja, budući da je godinama bila visokopozicionirana na spisku najboljestojećih ne u Smederevu, nego u Srbiji.
Istovremeno je NIS koji je do dolaksa ruskog Gaspromnjefta s gubicima koji su se procenjivali na oko 80 miliona evra pre samo tri godine izbio u sam vrh po uspešnosti, odnosno zauzeo prvo mesto kao najveći dobitnik u 2010. godini.
Jelena Petrović
