Čovek godišnje pojede 6,5 kg hemikalija
Ekološka osvešćenost ne podrazumeva samo brigu o globalnim ekološkim problemima kako se to obično smatra, već i brigu o sopstvenom zdravlju. Ovo se često zanemaruje te se prehrambeni proizvodi sa oznakom -organski- retko kupuju. Osim malo veće cene i nedovoljne zastupljenosti na tržištu, ipak je presudna neinformisanost o štetnosti raznih hemikalija iz konvencijalnih namirnica, uprkos tome što su zastupljene u „samo“ dozvoljenim količinama.
– Hemikalije koje unosimo hranom u organizam se akumuliraju svakodnevno. Svaki čovek godišnje pojede 6,5 kg takozvanih „dopuštenih“ hemikalija. Međutim, ostaje nerazjašnjeno šta ti kilogrami otrova čine našem organizmu – kaže stručnjak za zdravu ishranu Jadranka Boban Pejić za Jutarnji list.
Nasuprot široko zastupljenim namirnicama organska, eko ili bio hrana, kako se sve nazivaju prema ekološkim standardima proizvedene namirnice, ne sadrži hemikalije jer se one ne koriste niti pri gajenju, ni skladištenju, a ni njihovom transportu.
Za prepoznavanje eko proizvoda koristi sertifikat organske proizvodnje koji garantuje da je najmanje 95 procenata nekog artikla organskog porekla. Ovaj sertifikat, takođe potvđuje da nisu korišćeni genetski modifikovani organizmi.
Prednost na ekološki način proizvedene hrane je i veći procenat minerala i vitamina u njenom sastavu koji blagotvorno deluju na ljudski organizam.
– Kada sam prešla na ishranu baziranu na namirnicama organskog porekla, jedna od prvih promena koje sam primetila bilo je da imam mnogo više energije tokom dana, kao i da više nema oscilacija energije tokom dana – naglašava Jadranka.
Mana organskih namirnica je, naravno, veća cena u odnosu na konvencionalne namirnice, ali je to razumljivo s obzirom da su troškovi proizvodnje organske hrane veći. Cenu povećavaju i troškovi posebnih uslova transporta I skladištenja koje ekološki standardi zahtevaju.
