Hepatitis C se može izlečiti?

Hepatitis (grčka reč „hepar” znači jetra) jeste svako akutno ili hronično zapaljenje jetre. Upala može biti virusnog porekla, a glavni uzročnici su različiti sojevi virusa hepatitisa od A do E.

U zapadnim zemljama najčešći izazivači upale jetre jesu virusi A, Be i Ce. Virus hepatitisa Ce otkriven je poslednji, pre nešto više od dvadeset godina.

Od trenutka ulaska virusa u organizam pa do pojave prvih znakova bolesti prođe šest nedelja. Za to vreme virus putem krvi dospeva u jetru, gde se vezuju za njene ćelije.

Najizrazitiji znak bolesti je žutica, ali su među najčešćim simptomima i umor, bol u gornjem delu trbuha, i to obično sa desne strane, gubitak apetita, mučnina, ponekad i povišena temperatura.

Simptomi prođu za nekoliko nedelja, međutim virus ne iščezava, već nastavlja da živi u jetrinim ćelijama gde sporo ispoljava svoje razorno dejstvo.

Ovaj virus sklon je mutaciji, i to je najverovatnije razlog zašto do sada nije napravljena vakcina. Za razliku od njega, virus hepatitisa Be se ne menja, pa je vakcinacija uspešna.

Oba virusa mogu ostaviti teške posledice u jetri, pa ipak virus hepatitisa Ce ima lošiju reputaciju jer se smatra da je od svih virusa baš on najveći „krivac” za njeno propadanje i razlog za njenu transplantaciju.

Uz pirsing i ciroza

Po rečima prof. dr Dragana Delića, direktora Instituta za infektivne i tropske bolesti, infekcija virusom hepatitisa Ce je veoma rasprostranjena.

Procenjuje se da je na globalnom nivou nosilac virusa tri odsto populacije i da od hepatitisa Ce boluje 200 miliona ljudi. U Srbiji je najverovatnije zaraženo 100.000 osoba.

Putevi ulaska virusa u organizam su poznati, ali kod 30 odsto inficiranih ne može da se utvrdi kako je došlo do infekcije. Velikom riziku od infekcije izloženi su prvenstveno intravenski narkomani i mladi koji se tetoviraju i stavljaju pirsinge.

Potom osobe koje su dobile transfuziju krvi do 1994. godine jer se pre toga krv nije testirala na hepatitis Ce. Infekcija se može preneti i seksualnim kontaktom i tokom trudnoće sa inficirane majke na plod.

Rizik da se „zaradi“ hepatitis Ce predstavlja i ušmrkavanje droge, endoskopske operacije kao i druge hirurške i stomatološke intervencije.

Velikom riziku su izloženi i zdravstveni radnici. Ponašanje virusa hepatitisa Ce u organizmu inficiranih nije isto kod svih.

Većina bolesnika, tačnije oko 80 odsto, ima akutni virusni hepatitis Ce bez simptoma, a svega 20 prepoznatljivu formu sa specifičnim simptomima žutice kao što su žuta prebojenost kože i tamna mokraća, ali infekcija može da prođe i nezapaženo, sa nespecifičnim simptomima.

Važno je napomenuti da se u 70 do 80 odsto slučajeva simptomi bolesti održavaju manje od šest meseci. Ukoliko se simptomi održavaju i dalje i dođe i do pogoršanja, bolest prelazi u hronični oblik, a zatim i do komplikacija od kojih su najopasnije ciroza (hronično oboljenje jetre) i karcinom jetre.

Da li će bolest napredovati zavisi od mnogih činilaca, godina, pola, konzumacije alkohola, prekomerne težine, masne jetre. Pa ipak, od svih dijagnostikovanih bolesnika kod nekih se virus iz organizma ne eliminiše, već kod njih bolest prelazi u hronično zapaljenje jetre.

„Budući da se i hronični hepatitis najčešće ne ispoljava simptomima bolesti, ova infekcija se obično dokazuje slučajno, prilikom dobrovoljnog davanja krvi ili rutinskim uzimanjem krvi za biohemijske analize kada se otkrije povišena aktivnost serumskih aminotransferaza. Pacijent je u tom slučaju „zdravi” nosilac virusa, ali iako nema nijedan vidljiv simptom može da bude njegov prenosilac“, objašnjava doktor.

Težina bolesti i stepen hroničnog oštećenje jetre se određuje biopsijom jetre i histopatološkim pregledom. Povišena aktivnost serumskih aminotransferaza ukazuje na mogućnost aktivne, napredujuće bolesti. Uslov za lečenje je i da se u mililitru krvi pronađe više od 100.000 virusnih kopija.

„Virus hepatitisa Ce nije uniforman, već se menja i do sada je otkriveno više genotipa, tačnije šest. U Srbiji postoje četiri ovakva soja, od njih prvi i treći su zastupljeni kod 60 odsto infekcija, isto kao i u evropskim zemljama“, pojašnjava prof. dr Dragan Delić.

Lečenje se sprovodi ‘ribavirinom’ i ‘pegilovanim interferonom’, a dužina lečenja zavisi od genotipa. Prvi i četvrti leče se sa ova dva leka 48 nedelja, a drugi i treći 24 nedelje. Uspeh se postiže kod 60 odsto pacijenata sa virusom hepatitisa genotip jedan, a kod osoba koje imaju virus hepatitisa Ce drugog i trećeg genotipa moguće je izlečenje kod 94 odsto obolelih.

To je zahtevna i skupa terapija i odobrava je posebna komisija Fonda zdravstvenog osiguranja. Godišnje se u Srbiji uključi u terapiju oko 500 bolesnika. Naš sagovornik ističe da je virus hepatitisa Ce moguće potpuno eliminisati sa ova dva leka.

To su dobri lekovi, ali se ne mogu dati svim pacijentima, među kojima su oni sa autoimunim bolestima, epilepsijom, osobama sa malim brojem leukocita i trombocita.
 
Razlozi za brigu

„Kliničke, biohemijske i hematološke kontrole sprovode se na četiri meseca, a virusološke kontrole posle 12 nedelja lečenja, na kraju terapije, i 24 meseca po okončanju lečenja. Cilj je da bolesnik na kraju ovih perioda nema virus u krvi ( HCV RNK negativan). Kažemo tada da je bolesnik ‘aviremičan’. Drugi parametar koji se prati tokom lečenja jesu vrednosti transaminaza (ALT) koje se uspešnim lečenjem spuštaju na normalne vrednosti. Ukoliko se terapijom ne postigne stanje aviremije, nije ostvaren očekivani terapijski odgovor organizma“, napominje stručnjak.

Sem što se virus eliminiše iz krvi, terapijom se zaustavlja propadanje jetre, nemogućnost prenošenja infekcije na druge osobe (u trudnoći sa inficirane majke na plod), izbegava se i rizik od ciroze i karcinoma jetre.

Lekovi imaju dosta neželjenih efekata, ali od 700 pacijenata koliko ih je naš sagovornik imao, samo četiri osobe nisu mogle da podnesu terapiju.

„Odnedavno u evropskim zemljama i Americi uz ova dva leka se uvodi i treći sa generičkim nazivom ‘bocaprevir’. Ovaj lek blokira enzim virusa i time sprečava njegovo razmnožavanje. Uvođenjem ‘bocaprevira’ procenat izlečenja obolelih od hepatitisa Ce sa genotipom jedan je povećan na preko 80 odsto, a lečenje je skraćeno sa 48 na 28 nedelja. Kombinovana terapija tri leka primenjivaće se i u našoj zemlji, najviše kod osoba koje boluju od hepatitisa Ce sa genotipom jedan. Osim ‘bocaprevira’ u toku je ispitivanje oko 40 novih lekova“, ističe doktor Delić.

Od našeg sagovornika saznajemo da će „bocaprevir“ naši pacijenti primati tek iduće godine, ali je za utehu to što je bolest spora.

Virusu hepatitisa Ce je potrebno 10, 15 pa čak i 20 godina da bi napravio cirozu jetre. Proces registracije „bocaprevira” u Srbiji je počeo, a kada će ući na pozitivnu listu, zavisi od Fonda.

„Kada je reč o toku bolesti, razloga za brigu uvek ima, ali je hepatitis Ce najčešće bolest koja sporo napreduje“, hrabri obolele prof. dr Delić.