Klimatske promene utiču na zdravlje
Klimatske promene postaju sve primetnije i u velikoj meri utiču na zdravlje stanovništva, pa je zato neophodno da se pojača sistem praćenja i obaveštavanja javnosti o naglim temperaturnim promenama, rečeno je na stručnoj konferenciji „Rizici po zdravlje iz životne sredine“.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Elizabet Paunović kazala je, na skupu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, da bi trebalo formirati tim koji će načiniti plan reagovanja zdravstvenog sektora u slučajevima naglih temperaturih promena.
Ona je podsetila da je velika smrtnost stanovništva u svetu u velikoj meri povezana sa naglim promenama klime pa je stoga potrebno da se organizuje bolji sistem obaveštavanja i praćenja.
Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije dr Tanja Knežević kazala je da je stručna konferencija ove godine organizovana povodom Svetskog dana životne sredine, 5. juna, a taj dan, kako je kazala, posvećen je zaštiti šuma kao prirodnog i ekonomskog resursa.
Ona je navela da je to veoma važna tema i da je cilj današnje konferencije da se istakne uticaj narušene životne sredine na zdravlje stanovništva. Na konferenciji su predstavljeni podaci o stanju životne sredine u Srbiji pa je tako navedeno da od 167 urbanih celina, 132 imaju centralnu deponiju, a da najveći broj njih, tačnije 104, ima status nehigijenske i predstavlja epidemiolški rizik za stanovništvo.
Kada je u pitanju kvalitet vode za piće, u Srbiji su prošle godine kontrolisana 153 centralna vodovodna sistema, a od tog broja, 75 bilo je ispravno. U 15 vodovoda registrovana je fizičko-hemijska neispravnost u više od 20 odsto ispitivanih uzoraka.
Najčešći parametri neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvoždja, mangana, amonijaka, nitrita… Kada je u pitanju kvalitet vazduha, najviša srednja godišnja vrednost sumpor-dioksida bila je u Zrenjaninu i Smederevu, dok su gradovi sa najnižom srednjom godišnjom vrednosti sumpor-dioksida bili Kraljevo i Leskovac.
Najviša srednja godišnja vrednost koncentacija čađi bila je u Užicu i Ivanjici dok je najniža srednja godišnja vrednost bila u Ćupriji i Kraljevu.
Na skupu je bilo reči i o odlaganju medicinskog otpada a navedeno je da je veliki broj zdravstvenih ustanova uz podršku EU opremljen postrojenjima za tretman medicinskog otpada.
Zahvaljujući tome, već od 2009. godine 35 odsto infektivnog otpada steriliše se pre odlaganja a podaci pokazuju da taj procenat značajno raste od 2010. godine i da sada verovatno iznosi više od 50 odsto.
