Jedini stacionar u gradu za lečenje tuberkuloze u očajnom stanju
Jedina stacionarna bolnica za lečenje obolelih od tuberkuloze u Beogradu prvi put nakon duže od šest decenija dobiće dozvolu za adaptaciju.
Krov koji prokišnjava, “oguljena“ fasada, oronuli prozori, kupatila, podovi i zidovi koje je “pojela“ vlaga, nakon duge i teške borbe direktora i medicinskog osoblja za Pulmološko odeljenje Zemunske bolnice, ova zgrada konačno će dobiti potrebne dozvole od opštine Novi Beograd, a potom i finansijska sredstva od Grada za neophodnu rekonstrukciju.
U naselju Kalvarija na opštini Novi Beograd, kada se prođu luksuzne kuće i teniski tereni, na samom kraju ulice okružena zelenilom i šumom, najteže tuberkulozne bolesnike dočekuje oronula stara kuća, koja je pre više od 60 godina adaptirana u “istureno” Pulmološko odeljenje Zemunske bolnice. Iako je jedini stacionar za lečenje najtežih plućnih bolesnika u prestonici, ova ustanova zbog administrativno-pravnih problema duže od šest decenija bori se sa propadanjem, a novi pacijenti svakodnevno dolaze jer nemaju gde drugo da odu.
– Ovo je jedan od brojnih problema KBC-a koje sam zatekao kada sam došao ovamo. Ipak jedna od najvećih muka bila je, i još uvek je zgrada Pulmologije. Problem je što je KBC na opštini Zemun, a ovo odeljenje na teritoriji Novog Beograda, zbog čega smo se duže od godinu dana trudili da pribavimo papire i finansije za njeno sređivanje. Pre nekoliko dana, 20. maja, konačno smo dobili usmenu saglasnost od opštine Novi Beograd za dobijanje dozvole za adaptaciju – objašnjava dr Dragoš Stojanović, direktor KBC “Zemun”.
Zgrada Pulmološkog odeljenja odeljenja zapravo je porodična kuća koja je data ovoj zdravstvenoj ustanovi na korišćenje 1946. godine.
– Ne znamo ko su vlasnici, ali poznato je da su nakon što je njihova kuća data na korišćenje bolnici otišli u SAD i od tada im se gubi trag. Samo oni mogu da dobiju papire za kompletnu rekonstrukciju, a mi dozvolu za osnovne radove neophodne za normalno lečenje pacijenata i rad lekara. Odeljenje je inače na odličnom mestu, izdvojeno iz grada sa divnom prirodom, idealan ambijent zalečenje tuberkuloznih bolesnika – napominje dr Stojanović.
Kada napismeno dobiju dozvolu za adaptaciju neće znati odakle da počnu jer sređivanje krova, vodovoda, struje, zidova, podova, prozora, vlaga, sanitarije, stolarija i naravno uređenje fasade, sve spada u prioritete.
Na odeljenju trenutno leži 24 pacijenta starosti od 18 do 95 godina.
– Nema više kapaciteta, svi kreveti su popunjeni. Većina pacijenata ima tuberkulozu sa pridružnim bolestima kao što su šećer, srčana oboljenja, a ima i malignih bolesti. Leti se jedva diše zbog nepodnošljive vrućine jer nijedna soba nije klimatizovana, a ima prozora koji ne smeju da se otvaraju da ne bi pali nekome na glavu – kaže dr Biljana Stepić, jedna od dve doktorke koje sa šest medicinskih sestara rade na Pulmološkom odeljenju. Ona napominje da je zgrada u tako lošem stanju da su čak neki od bolesnika koji su moleri, kada su ozdravili, nakon izlaska iz bolnice su se vratili da okreče najkritičnije prostorije.
Lekari se sećaju pacijenata koji su oslabljeni bolešću dobijali histerične napade kada uđu u ovu kuću i vide prostorije u kojima će se lečiti.
