Marković: EPS spreman za otvaranje tržišta struje
Elektroprivreda Srbije (EPS) je spremna za otvaranje srpskog tržišta struje, što bi trebalo da počne 2012. godine, izjavio je danas generalni direktor tog javnog preduzeća Dragomir Marković.
On je na konferenciji za novinare kazao bi prema nacrtu zakona o energetici, od sledeće godine trebalo da se otvori tržište za kvalifikovane kupce, koji čine 40 odsto proizvodnog portfolija EPS-a, ali da se EPS ne plaši otvaranja tržišta.
Marković je istakao da ti kupci i prema važećem Zakonu o energetici mogu da biraju sanbdevača strujom, ali da ne zna da je i jedna kompanija iskoristila tu mogućnost.
„Veća konkurencija se očekuje od 2015. godine, kada tržište struje bude otvoreno za sve potrošače“, kazao je Marković na predstavljanju razvojnih projekata EPS-a.
Generalni direktor EPS-a je kazao da ta kompanija nije odustala od realizacije projekta izgradnje trećeg bloka Termoelektrane „Nikola Tesla B“ (TENT), snage 700 megavata, za koji nije stigla ni jedna ponuda. Vrednost tog projekta zajedno sa otvaranjem ugljenokopa je oko dve milijarde evra, rekao je on i ocenio da je to jedan od razloga što u vreme ekonomske krize nije bilo ponuda partnera.
On je rekao da još nije odlučeno da li će EPS naći strateškog partnera za TENT B3 preko tendera, koji bi mogao da se obavi i po ubrzanom postupku ili će se partner tražiti na osnovu međudržavnih ugovora koje ima Srbija.
Marković je kazao i da će EPS 1. juna objaviti da li će biti prihvaćena ponuda italijanske kompanija Edison, koja je jedina dostavila ponudu za gradnju Termoelektrane „Kolubara B“.
Prema ranijim podacima EPS-a, u gradnju te termoelektrane sa dva bloka snage po 350 megavata do sada je uloženo oko 300 miliona evra, a procenjeno je da je za završetak gradnje potreno još oko 550 miliona evra.
Marković je kazao da je u toku razmatranje tehničke ponude Edisona i ukoliko bude pozitivno ocenjena EPS će otvoriti i finansijsku ponudu italijanske kompanije, nakon čega će doneti odluku da li je prihvata.
Generalni dikrektor EPS-a je kazao da je u okviru razvojnih projekata te elektroenergetske kompanije predviđena i gradnja postojenja u Novom Sadu koje će proizvoditi struju i toplotnu energiju.
„Tender je u toku, sva četiri potencijalna ponuđača su i dalje zainteresovana za projekat, a rok za dostavljanje ponuda je kraj septembra. Nadamo se da ćemo početkom oktobra imati dobre vesti za
taj projekat“, kazao je Marković.
Prema njegovim rečima, očekuje se i da će do polovine jula kineska Eksim banka odobriti kredit za prvi deo projekta termoelektrane „Kostolac B“, vrednosti oko 340 miliona dolara, koji će realizovati kineska kompanija CMEC. Čitav projekat obnove elektrane i gradnje novog bloka, uz otvaranje novog ugljenokopa, vredna je oko milijardu dolara.
Kako je naglasio Marković, razvojni projekti EPS-a za povećanje enegetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i uvođenje naprednih tehnologija, sabrani u Beloj knjizi, pobudili veliku pažnju investitora.
Marković je rekao da su među tim projektima gradnja četiri hidroelektrane na gornjem toku Drine, gradnja reverzibilne hidroelekrane „Bistrica“, tri hidroelektrane na srednjoj Drini, 10 elektrana na Ibru i pet elekrana na Velikoj Moravi.
Prema njegovim rečima, planirana je i građa reverzivilne hidroelektrane „Đerdap 3“ na Dunavu, snage oko 2.400 megavata koja bi zadovoljila regionalne potrebe za balansnom energijom.
Postoji interes nemačkih, norveških i kineskih partnera za taj projekat vrednosti veće od tri milijarde evra, naveo je Marković i dodao da su prve analize pokazale izvodljivost gradnje prve faze projekta, sa dva bloka snage po 300 megavata, u koju bi bilo uloženo oko 400 miliona evra.
Marković je kazao i da je planirana obnova i gradnja 34 male hidroelektrane, ukupne vrednosti od 90 miliona evra. Kako je dodao, iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) obezbeđeno je 45
miliona evra, a preostale projekte će finansirati EPS sopstvenim sredstvima.
Generalni direktor EPS-a je nagovestio i da se planira uvođenje naprednih mreža i brojila sa daljinskim očitavanjem, koji će povećati energetsku efikasnost.
