Montažne kuće – istine i zablude
Sve veću ponudu montažnih kuća prati i porast interesa javnosti, te su montažne kuće postale tema mnogih diskusija. Slično kao i kod pitanja “kuća ili stan?”, apsolutan odgovor ne postoji, već on zavisi od individualnih potreba investitora i njegovih uverenja.
Montažne kuće su idealne za ljude koji žele živeti u porodičnoj kući “skrojenoj” prema vlastitim potrebama, ali ih gradnja kao proces ne zanima ili o njoj ne znaju dovoljno, nemaju iskustva te vrste niti vremena da se gradnjom bave. Razlog tomu je što izvodači montažnih kuca kupca oslobađaju većine zamornih poslova vezanih uz gradnju: od izrade potrebne dokumentacije, izbora i koordinacije radnika pa sve do papira za kredit.
Energetska efikasnost i ekološka prihvatljivost svakako je jedna od prednosti montažne kuće oko koje nema spora. Naravno, niskoenergetski standard moguće je postići i kod klasične gradnje, ali tada to znači dodatnih desetak centimetara toplotne izolacije. Time se debljina standardnog spoljnog zida povećava na preko 40 cm, što ravno utiče na smanjenje neto korisne površine objekta.
Konkretno, niskoenergetska montažna kuća ima oko 10% veću neto korisnu površinu od zidane kuće istih karakteristika. To znači da kod bruto površine od 100 m2 (bruto površina je ona koju plaćate), odabirom montažne kuće dobijate celu jednu sobu više nego kod gradnje klasične zidane kuće istih karakteristika. Takođe, montažna kuća je osetno lakša od klasične, pa je temeljenje jednostavnije i jeftinije.
Vreme gradnje zidane kuće obično se procenjuju na jednu do dve godine, no često se rokovi otegnu u nedogled, što zbog uobičajenih problema s majstorima koji paralelno rade na po nekoliko gradilišta, što zbog nepovoljnih vremenskih uslova i drugih nepredviđenih situacija.
Samo zidarski radovi mogu se obaviti i u šest meseci, ali se kuća iz fizickih i higijenskih razloga ne smatra useljivom barem godinu dana. Na našem tržištu je relativno malo firmi specijalizovanih za gradnju porodičnih kuća, jer se one uglavnom bave profitabilnijom stanogradnjom.
Ova činjenica znatno komplikuje upuštanje u gradnju ili adaptaciju malim investitorima: pronalazak majstora, njihova koordinacija i nadgledanje, neizvesni rokovi koji se pomeraju unedogled, problemi oko eventualnih reklamacija itd. Sve nabrojano može naknadno povisiti planirane troškove klasične gradnje, a tu su i popratne pojave karakteristične za “mokru gradnju” (prisutnost vlage u konstrukciji i sl.). Montažna kuca se izvodi “suvim postupkom”, te je useljiva za dva meseca, pri čemu je investitor pravno osiguran Ugovorom o gradnji, u kojem su precizirani svi radovi i rokovi izrade, kao i ugovorene cene koje garantuje izvođač.
Finansijska isplativost montažnih kuća često je predmet raznih diskusija. Razlog tome su firme izvođači koje često promovišu montažnu gradnju kao jeftinu, pri čemu može doći do nesporazuma. Montažne kuće nisu jeftine, ali su svakako nešto povoljnije (10 do 20%) od klasičnih zidanih kuća jednako kvalitetnih karakteristika. Često se mogu čuti procene troškova zidanja klasične kuće na tristotinak eura po metru kvadratnom, što je naprosto nerealno. Gradnja “na crno”, uz pomoc rodbine ili upotrebu najjeftinijih materijala ne može se kvalitetom i brzinom izrade uporediti sa standardima koje garantuju montažne kuće.
Niskoenergetska montažna kuća, izvedena po principu “ključ u ruke” prosečno stoji oko 600 eura/m2. Prosečna cena zidane kuće uobičajenih karakteristika je oko 700 eura, ukoliko se njena izrada poveri nekoj od specijalizovanih građevinskih firmi. U slučaju obavljanja radova u sopstvenom aranžmanu (npr. završni radovi kod montažne kuće), cena se u obe varijante gradnje može spustiti za otprilike stotinjak eura po kvadratu. Finansijska isplativost montažne kuće leži u njenoj dugoročnoj eksploataciji: uštedi energije i niskim troškovima održavanja. Naravno, vrednost montažne kuće s vremenom opada, ali to je slučaj i kod klasične gradnje. O kolikom se postotku radi, zavisi o istim parametrima kao i kod klasične gradnje: kvalitetu objekta, pravilnom održavanju, lokaciji, dizajnu itd.
Montažne kuće imaju rok trajnosti, za razliku od klasične zidane gradnje za koju se smatra da, uz dobro održavanje, traje vremenski neograničeno. Ovde je potrebno razlikovati ono što je tehnički izvedivo od onoga što je ekonomski opravdano. Naime, rok trajnosti kod montažnih kuća obično je oko 150 godina, nakon čega se smatra da objekat više nije isplativo održavati. Objekat se tada vrlo jednostavno i jeftino može demontirati i potom reciklirati. Klasična gradnja (samo ona kvalitetna, naravno) možda može izdržati vekove, ali po kojoj ceni? Kuća stara 150 godina se može adaptirati, ali je često ekonomski i tehnicki mnogo povoljnije srušiti staru i sagraditi novu kuću.
Dakle, zamena dotrajalog objekta novim nije praksa samo montažne gradnje, vec i one klasične, ukoliko se ne radi o zaštićenom spomeniku kulture. Pri tome treba napomenuti da su troškovi održavanja montažne kuće manji, a izmena instalacija se brzo i jeftino izvodi, kao i eventualna nadogradnja ili pregradnja. Troškovi uklanjanja montažnog objekta takode su daleko manji no kod klasične gradnje.
Gradnja kuće za većinu predstavlja veliku životnu odluku. Ovaj svakako važan i opsežan posao ne treba započinjati pre detaljnog informisanja o svim dostupnim opcijama. Uspeh poduhvata zavisi od toga koliko ste realno procenili svoje potrebe i mogucnosti, te jeste li na njih adekvatno odgovorili. Montažna kuća danas predstavlja kvalitetnu alternativu klasičnoj gradnji, koju bi ozbiljno trebao razmotriti svaki potencijalni investitor.
