Gaje pastrmke na obroncima Čemernika
U obnovu ribnjaka na obroncima Čemernika, novi vlasnik Milovan Milošević, rodom iz crnotravskog sela Brod, do sada je uložio milion evra.
Pored čitavog kompleksa od 60 bazena, sa godišnjim kapacitetima od 200 vagona ribe – što ga čini najvećim u ovom delu Evrope – sagrađena je i hala za preradu šumskih plodova, te proizvodnju zdrave hrane.
Već je zaposleno desetak Crnotravaca i Vlasinaca, a posao će – do kraja godine – dobiti još 50 radnika. U međuvremenu, prve pastrmke iz Ruplja na tržištu će se naći već sredinom jula.
Kada se sve sabere, od otvaranja, 1984, ribnjak više nije radio nego što je bio u pogonu – iako je, „na sva zvona“, bio najavljivan kao investicija koja će zaustaviti migraciju sa Vlasinske visoravni! Međutim, ni kad je bio nov nije ispunjavao dodeljenu mu ulogu, pa ga je zadruga „Balkan“ – devedesetih godina prošlog veka – bila izdala izvesnom leskovačkom preduzetniku. Iako je proizvodnja bila pokrenuta, posle samo par godina, na vratima je ponovo osvanuo – katanac!
Tokom poslednje decenije, štaviše, ribnjak u Ruplju tavorio je prepušten fizičkom propadanju, pa je sada novi vlasnik morao da uloži i mnogo novca, ali i rada i strpljenja kako bi, po treći put, nekadašnja „kapitalna investicija“ startovala iznova.
– Napravili smo potpuno nove vodozahvate, s obzirom na to da su stari bili propali i nedovoljni za pun kapacitet, a ubacili smo i 5.000 matica – objašnjava Milošević, nameran da već impresivni kompleks proširi i ovde napravi etnoselo.
Iako je uveren da, ovoga puta, ništa neće poći naopako, priznaje da veliki problem predstavlja nedostatak radne snage. Kaže, masovne migracije i loša državna politika učinile su svoje, pa je jedva okupio desetak zainteresovanih iz Ruplja, Okruglice i Crne Trave, a par ovdašnjih porodica vratilo se iz centralne Srbije.
Zadovoljni
Pavle Momčilović (48), iz Vlasinske Okruglice, nije se pokajao što je, pre pola godine, prihvatio posao u ribnjaku. Zadovoljan je platom, a jedini problem bili su mu loši planinski putevi kojima je teško stizao do radnog mesta. Ali, nedavno je dobio i službeno vozilo.
– Pre tri decenije, obećavali su nam „brda i doline“, a onda su nam ostali dužni za plate. Sada verujem da ću bar u penziju otići kao zadovoljan čovek – poručuje Dragiša Miltenović (52) iz Ruplja.
Potencijal
Svojevremeno propadanje ribnjaka u Ruplju iskoristilo je nekoliko manjih proizvođača nizvodno od Vlasinskog jezera, ali Milošević tvrdi kako ih njegovi, obnovljeni kapaciteti neće ugroziti. Jer, iako ima sve uslove da čak postane i izvoznik, Srbija pastrmku uvozi – uglavnom iz Bosne.
