Vulkanski pepeo nije stigao do Srbije

Čestice pepela nastale usled erupcije vulkana Grimsveten na Islandu nisu stigle do Srbije, a njihovo dalje širenje zavisiće od jačine strujanja i vulkanske erupcije, izjavili su danas Tanjugu stručnjaci iz RHMZ i Seizmološkog zavoda.

Meteorolog u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ) Nedeljko Todorović izjavio je danas da čestice prašine nisu stigle do Srbije i da su za sada zahvatile samo sever Velike Britanije i deo Skandinavije.
„Prema načinima kretanja struja, čestice se u Srbiji ne očekuju narednih dana“, rekao je on i dodao da će to ipak zavisiti od jačine strujanja i vulkanske erupcije i da će se više o tome znati u narednih sedam do 15 dana.
Mnogi stručnjaci ukazuju da se erupcija vulkana Grimsveten, koja je počela u subotu, razlikuje od prošlogodišnje, jer su čestice koje sada dospevaju u vazduh krupnije i padaju na zemlju brže. Zamenik direktora Seizmološkog zavoda Branko Dragičević kazao je da je taj vulkan jedan od najaktivnijih na Islandu, da se širi u visinu i do 1.750 metara pa je teško prognozirati dalja dešavanja.
„Taj vulkan karakterističan je po tome što se iznad njega nalazi vulkanska kapa koja je debela oko 200 metara, a koja je od leda“, objasnio je Dragičević dodajući da je česta pojava da dolazi do topljenja vulkanske kape, jer tada nastaju takozvane „vulkanske poplave“.
Poslednja vulkanska poplava bila je 31. oktobra 2010. godine i trajala je nekoliko dana, kazao je Dragičević navodeći da tada pepeo nije eliminisan u potpunosti.
On je naveo da je poslednja erupcija Grimsveten vulkana zabeležena 2004. godine, ali da ipak nije bila tako snažna kao 1783. godine kada je trajala sedam meseci i kada je jedna petina populacije nastradala.
„Obeležja ovakvih vulkana, koji su pokriveni ledom je što je uspinjanje te lave skoro bez najave, jer im ne prethode zemljotresi“, kazao je Dragičević dodajući da se nakon te erupcije desilo i nekoliko zemljotresa u razmaku od pola sata.
Na pitanje kakve bi posledice mogle da se očekuju, Dragičević je kazao da je teško prognozirati posledice i da je realno očekivati da će erupcije trajati više nedelja.
Sagovornik Tanjuga je podsetio da u svetu ima oko 620 aktivnih vulkana, a da se većina njih, tačnije oko 40 odsto nalazi na obodima tihookeanske ploče.
Dragičević je kazao da uglavnom kod onih vulkana kod kojih ne postoji ledena kapa, zemljotresi prethode erupciji i uspon lave je sporiji nego kod vulkana na Islandu, gde je ova erupcija bila brza.
„U ovom slučaju nije bilo najave, a prognozirati vulkane je veoma teško. Oni, za razliku od zemljotresa, takođe poseduju ogromnu energiju, međutim oni deluju na ograničenom prostoru“, kazao je Dragičević navodeći da dejstvo pepela i štetnih gasova može da zauzme i globalne razmere.