Turska privreda nezadrživo raste
Privreda Turske će ove godine zabeležiti stopu rasta ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) između 4,5 do šest odsto, objavila je nemačka medijska kuća „Deutsche Welle“ (DW).
Po DW, stopa rasta BDP-a će u evrozoni, koju čini 17 zemalja članica Evropske unije (EU), najveće i najuspešnije regionalne integracije u svetu, iznositi manje od jedan odsto, pa u Turskoj raste samopouzdanje, a želja za pristupanjem EU postaje manja.
Turska je prvi put podnela zahtev za prijem u ondašnju Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) 1959, ali je status kandidata dobila tek 2005. godine.
Vlasti u Ankari su do sada otvorile pregovore sa Briselom u 13 od 33 poglavlja o zakonima EU, i okončale samo jedno. Pošto sva poglavlja budu zaključena, sve države članice EU moraju da se jednoglasno slože da Turskoj daju članstvo u Uniji.
Turska privreda je, kako pokazuje Kancelarija za statistiku Turkstat, u 2010. ostvarila rast BDP-a od 8,9 odsto, po čemu je na prvom mestu u Evropi. Veći privredni rast od moćnih privreda zabeležila je samo Kina.
Zumrijet Imaoglu sa Instituta za istraživanje ekonomskih tokova Betam pri istanbulskom univerzitetu Bahćesehir izjavila je za DW kako je začuđujuće kakvom se brzinom turska privreda oporavila posle globalne finansijske krize 2009.
„Vlada je potrošačima dala poreske olakšice, posebno za automobile i elektronske uređaje kao što su frižideri, šporeti i kompjuteri. Prodaja je povećana i to je i te kako pomoglo ekonomiji.“
Još 2001. Turska je morala da prevlada vlastitu finansijsku krizu, posle koje je nova vlada potpuno prestrukturirala finansijski sektor, otplatila državni dug i privredu snažnije usmerila na izvoz.
Zemlja sa blizu 74 miliona stanovnika je do 2008. beležila prosečnu stopu rasta od preko šest odsto.
Tokom 2009. zbog globalne krize BDP je opao za 4,7 odsto, ali su dobro regulisana finansijska tržišta i bankarski sistem odoleli i već prošle godine izvoz je dostigao nivo pre recesije.
Markus Knup, predstavnik nemačke državne trgovinske i investicione agencije, smatra da su „modernizacija, povećanje konkurentnosti turske ekonomije, ne samo u tekstilnoj branši ili prodaji mediteranskog voća, već i u automobilskoj, hemijskoj i građevinskoj industriji, kao i proizvodnji gvožđa i čelika, bili dobar temelj za oporavak privrede posle krizne 2008-2009“.
Turski nominalni BDP za 2010. procenjen je na blizu 742 milijarde dolara, ili 10.399 dolara prosečno po stanovniku.
BDP izražen paritetom kupovne moći (PPP, shodno tržišnim cenama) dostigao je 960 milijardi dolara, ili 13.464 per kapita.
Turska je, između ostalog, članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koju čine 34 industrijski najnaprednije zemlje, kao i Grupe 20 (G20) najrazvijenijih država sveta i velikih privreda koje se najbrže razvijaju.
Ovakvim privrednim uspesima Turske doprinose i niži troškovi radne snage, iako se o toj zemlji više ne može govoriti kao o jeftinoj proizvodnoj destinaciji.
Tako DW navodi da nemački koncern za proizvodnju kamiona i autobusa MAN u pogonima u Ankari izrađuje putničke autobuse, koje izvozi u 40 zemalja sveta. Ali, i turske kompanije su otkrile svoj interes u Nemačkoj, pa je koncern „Koch“ kupio 2007. nemački „Grundig“.
Neki posmatrači upozoravaju da bi prebrzi privredni rast u Turskoj mogao da utiče na cene i inflaciju pa da ove izmaknu kontroli.
Takođe, tursku privredu i dalje opterećuje veliki deficit tekućeg bilansa, a priliv direktnih stranih investicija (FDI) je smanjen budući da one pretežno dolaze iz krizom pogođene zemlje EU.
Očekuje se ipak da će FDI biti podstaknute daljim privrednim i reformama u oblasti zakonodavstva, kao i izgledima za članstvo u EU jednog dana.
Ali, zbog krize koja potresa pojedine zemlje EU, na primer turskog suseda Grčku, među mnogim Turcima širi se, po mišljenju DW, osećaj da je možda i bolje ne ulaziti u Uniju.
Oduševljenje za EU je značajno popustilo i među mnogima u zemlji prihvaćeno mišljenje: „EU ne želi Tursku, a Turska ne treba EU“, zaključio je DW.
