Za manju nezaposlenost potrebna saradnja svih sektora

Da bi se smanjila nezaposlenost u Srbiji neophodni su saradnja ekonomskog, privrednog i obrazovnog sistema sa tržištem rada, otvaranje novih radnih mesta, kao i aktivne mere na zapošljavanju, istaknuto je danas na panel diskusiji o zapošljavanju i karijeri.

Mladi duže i teže nego ikada dolaze do posla, a čak 46 odsto njih između 15 i 24 godine je nezaposleno, rekla je na skupu „Posao i karijera u budućnosti“, koji je organizovala Beogradska otvorena škola (BOS S), pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirić – Katić,

„To je veliki izazov i ogroman problem koji se hitno mora rešiti, jer će svako ko bude imao mogućnosti da ode iz zemlje, to i uraditi“, istakla je Katić i dodala da veliki uticaj na nezaposlenost mladih ima i siva ekonomija.

Ona je podsetila da je nedavno usvojena Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine pošla od činjenice da na tržištu treba stvarati novi ambijent, u kome će se otvarati nova radna mesta, kao i da država treba da izdvaja više novca za aktivne mere zapošljavanja.

Katić je ocenila da su osnovni problemi koji muče Srbiju privreda i njena struktura, neuspele i spore privatizacije i ljudski kapital, u koji se dovoljno ne ulaže.

Prema njenim rečima, 2010. je dostignut najniži nivo zaposlenosti i najviša stopa nezaposlenosti u poslednjih nekoliko godina, a napravljena je „Strategija Srbija 2020“, koja treba da predstavi neophodne mere za razvoj zemlje.

Katić je naglasila da je potrebno prepoznati dugoročne potrebe privrede, a da je preduslov za fleksibilno tržište rada – fleksibilno obrazovanje i zapošljavanje.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević ocenio je da se stanje na tržištu rada u Srbiji ne popravlja, a da je obrazovni sistem loš.

„Samo tržište može da uvede red na ovo polje, a ako hoćete bolji obrazovni sistem morate da prihvatite da se menjate“, smatra Prokopijević.

Docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Iskra Maksimović objasnila je da oni koji stupaju na tržište rada moraju da budu fleksibilni i spremni na promene i prilagođavanje.

Maksimović je dodala da je čak 75 odsto srednjoškolaca u stručnim školama, što pokazuje da je veliki broj onih koji će ući u „korpus nezaposlenih“, i da zato privreda, obrazovanje i tržište rada, treba da se dogovore.

Ona je ocenila da je prevaziđeno posmatranje karijere kao jednog posla u toku života i da ljudi teško shvataju da se sa „prvog radnog mesta ne odlazi u penziju“.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić je istakao da Srbija mora više da ulaže u obrazovanje da ne bi izgubila korak sa ostalim zemljama.

On je dodao da će u budućnosti dosta slobodnih radnih mesta biti vezano za zašititu i unapređenje životne sredine, ali i da uvek nedostaju pekari, konobari, zavarivači.

Protić je dodao da treba da postoje centri za vođenje karijere kako bi se mladi upoznali sa situacijom na tržištu rada i koja će zanimanja biti deficitarna.

BOS S je, povodom 18 godina od osnivanja, pripremila pet rasprava u okviru programa „Suočavanje sa budućnošću“, novi akademski program „Studije budućnosti“, Svečanu akademiju i izradu „Zbornika“.