Armirači najtraženiji radnici u građevini

Kvalifikovani armirači su najtraženija radna snaga u građevinskom sektoru u Srpskoj, a za to zanimanje se u prošloj i tekućoj školskoj godini nije upisao niti jedan učenik u RS.

– Nedostatak kvalifikovane radne snage u RS poslednjih godina sve je veći, a mladi se istovremeno sve manje interesuju za osnovna građevinska zanimanja – istakao je predsednik Unije udruženja poslodavaca RS Ranko Milić.

Osim armirača, na tržištu radne snage sve je veća potreba za kvalitetnim tesarima, zidarima i keramičarima.

– Sve su to poslovi koje danas radi priučena radna snaga jer za njih ne samo da nema interesovanja učenika nego im i u programu srednjoškolskog obrazovanja nije dato dovoljno prostora – istakao je Milić.

On je dodao da se poslednjih godina problem deficitnih zanimanja rešava prekvalifikovanjem radne snage, koja na taj način stiče samo osnovna znanja o određenom poslu.

– Zbog toga građevinske firme kod nas imaju sve veći problem sa niskim nivoom efikasnosti jer ne mogu da zaposle dovoljno kvalifikovanih radnika, koji su prošli sve segmente obuke za zanimanje i posao rade izuzetno kvalitetno – rekao je Milić.

Govoreći o usklađivanju obrazovnog sistema RS sa potrebama tržišta rada, u Ministarstvu prosvete i kulture RS su istakli da u poslednjih pet godina preduzimaju aktivnosti koje imaju za cilj što kvalitetnije kreiranje upisne politike u prvi razred srednjih škola.

Načelnik Odeljenja za srednje obrazovanje u Ministarstvu prosvete i kulture Slavica Kuprešanin ipak ističe da je primetan porast interesovanja učenika za neka deficitarna zanimanja.

– Tako se u školskoj 2009/2010. godini u školama u Srpskoj za zanimanje moler-zidar školovalo ukupno 18 učenika, dok ih u školskoj 2010/2011. godini ima 26. Za zanimanje tesar u prošloj školskoj godini školovalo se 17 učenika, dok ih je u tekućoj upisano 36 – istakla je Kuprešaninova.

Slavica Kuprešanin ističe da, s obzirom na to da učenici devetih razreda svake godine sve manje iskazuju interesovanje za zanimanja trećeg stepena, za kojima poslodavci upravo iskazuju najveću potrebu, nije uvek moguće usaglasiti želje i potrebe jednih i drugih.