NBS: Inflacija opada u drugoj polovini godine
Inflacija će u Srbiji dostići maksimum u aprilu ili maju, a zatim će u drugoj polovini godine opadati ka ciljanom nivou, dok će se u prvoj polovini 2012. godine vratiti u planirane granice. Procenjujemo da će na kraju ove godine inflacija verovatno biti iznad gornje granice cilja od šest odsto, ali će to u velikoj meri zavisiti od uspešnosti poljoprivredne sezone.
Ovo je u sredu rekao Bojan Marković, viceguverner Narodne banke Srbije, na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji, i istakao da će pored mera monetarne politike, vraćanju inflacije ka cilju doprineti stabilna inflaciona očekivanja, niska tražnja i stabilizacija cena hrane.
– Ključni rizici za ostvarivanje projektovane inflacije su kretanje cena poljoprivrednih prozivoda, kao i fiskalna politika – istakao je Marković. – Ako poljoprivredna sezona bude uobičajena, inflacija će na kraju godine biti nešto iznad cilja, a ukoliko bude natprosečna, nije nemoguće da bude ostvaren inflacioni cilj u ovoj godini. Podaci o inflaciji za april daju prve naznake slabljenja inflatornih pritisaka po osnovu rasta cena hrane. Inflacija je u prvom tromesečju bila 5,5 odsto, dok je rast cena hrane iznosio 10,6 odsto. Međugodišnja inflacija od 14,1 odsto, počeće u junu da pada, a značajnije od avgusta.
Prema rečima viceguvernera, jačanje dinara prema evru poslednjih meseci je posledica pada premije rizika zemlje i povećanog poverenja stranih investitora, kao i restriktivne monetarne politike centralne banke.
– Devizni kurs u Srbiji je fleksibilan i u narednom periodu moguće su oscilacije i u pravcu jačanja i u pravcu slabljenja domaće valute – objasnio je Marković. – Ostaje stav NBS da kretanja kursa dinara zavise isključivo od ponude i tražnje na međubankarskom deviznom tržištu.
Na kurs utiču, kako je naglasio viceguverner, i kretanja na globalnom tržištu koja su usmerila sredstva ka zemljama u razvoju, pa se iz tog razloga jačanje domaće valute, pored Srbije, dogodilo i u Turskoj, Mađarskoj i Rumuniji.
– NBS planira da u narednom periodu kupi oko 40 miliona evra na međubanakarskom deviznom tržištu, ali naša dnevna potražnja neće biti veća od dva do tri miliona evra – rekao je Marković. – Na tržištu je veliki promet, dnevno u proseku 80 miliona evra. Domaći i strani investitori prodaju evre kako bi kupili hartije od vrednosti.
KREDITI
Najbolja zaštita od oscilacija kursa, prema rečima Markovića, jeste zaduživanje u onoj valuti u kojoj su prihodi, kao i korišćenje instrumenata zaštite od deviznog rizika.
– U poslednjih godinu dana smanjena je zavisnost privrede i stanovništva od promene kursa, jer je u tom periodu udeo deviznih i indeksiranih kredita u ukupnim kreditima smanjen sa 76 na 68 odsto – istakao je Marković.
