Plati pa čitaj: Slovački portali kolektivno uveli pretplatu
Vodeće slovačke medijske kuće kolektivno su povukle donedavno nezamisliv potez: uvele su pretplatu na svoje internetske sadržaje.
Slovačka je 2. maja postala prva zemlja čiji su najčitaniji mediji obustavili besplatnu dostavu najboljih, „premium“ sadržaja posetiteljima svojih stranica. Zbirna mesečna pretplata za devet web magazina iznosi tek nešto više od dvadeset kuna, što sebi može priuštiti praktično svaki Slovak. Sastavom pretplate upravlja kompanija Piano Media, čiji je izvršni direktor Tomas Bella smislio strategiju naplate. Kupci plaćaju mesečnu naknadu kreditnim karticama Piano Mediji, koja potom prebacuje ugovoreni postotak svojim klijentima nakladnicima, zadržavajući 30% za sebe.
„Svi bismo hteli slobodno kolanje informacija, ali neki mediji više ne mogu preživljavati samo od prihoda od oglasa“, poručio je Bella. Dok je bio urednik tiražnog dnevnika SME, Bella je pokušao uvesti naplatu pristupa svom internetskom izdanju, ali nije bilo dovoljno pretplatnika. Slovaci su jednostavno zaključili da će zaobilaziti SME i posećivati portale koji su i dalje besplatni.
Shvativši da nijedan dnevnik ne može sam izgurati prelaz na pretplatu, Bella je krenuo u pregovore s većim brojem nakladnika, koji izdaju Pravdu, SME, sportski dnevnik i nedeljne magazine. Budući da je glavnina najpopularnijih medija istovremeno podigla naplatni zid, izgledi za uspeh projekta značajno su veći no da se jedan medij sam odlučio na takav potez.
Prve su procene govorile da bi se na pretplatu moglo odlučiti između 0,8 i 1,5% slovačkih državljana, dakle između 45.000 i 85.000 građana. Bella je zadovoljno objavio da je već u prva dva dana ostvaren celi mesečni plan prihoda od pretplate. Koncepcija kolektivnog uvođenja pretplate na odabrane sadržaje mogla bi zaživeti i u drugim manjim zemljama čiji jezici nemaju karakter svetskih i čiji mediji stoga nemaju inozemnu konkurenciju. Slovenci, česi, Mađari ili Rumunji mogli bi lagodno preslikati slovački model, pod uslovom da vodeći nakladnici postignu sporazum unutar državnih granica.
Hrvatski bi mediji već mogli naići na prepreke, jer bi se deo potencijalnih pretplatnika zacelo prebacio na čitanje bosanskih ili srpskih internetskih izdanja, ukoliko bi ovi ostali besplatni. Stoga bi uspeh uvođenja pretplate u bilo kojoj od četiri države gde je u upotrebi južnoslovensko štokavsko narečje zavisio o konsenzusu svih većih regionalnih igrača.
Države u kojima se govore veliki svetski jezici nalaze se u nepovoljnijem položaju, jer je gotovo nemoguće postići dovoljan stupanj koordinacije nakladnika iz svih zemalja u kojima se govori isti jezik. Zato Bella kaže da se „ne bi usudio pokušati istu stvar u UK ili SAD.“
Elitni mediji s velikom tradicijom i prestižem možda uspeju i sami: ove se godine na samostalno uvođenje naplate odvažio New York Times, nakon što je već jednom to pokušao, pa odustao.
Poslovni model po kojem korisnik usluge mora davatelju predati zakonito sredstvo plaćanja narod prihvata kao razuman i logičan u svim slučajevima, osim kod novinskog izdavaštva. Tako se deo slovačke javnosti pobunio protiv naplate online sadržaja, smatrajući neprihvatljivim da nakladnici od čitatelja traže novac u zamenu za pružene usluge. Pokrenute su dve prosvedničke grupe na Facebooku, a jedna ad hoc formirana organizacija razmatra dizanje tužbe protiv Piano Medije zbog navodnog kršenja prava o slobodi informiranja. Za pravo proizvođača da za prodata dobra pribavi protivrednost u novcu dotični verovatno nisu čuli.
