Nemar države vodi ribarstvo BiH u propast
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, ribarstvo je u februaru ove godine zapošljavalo 432 radnika, a samo u prva dva meseca ove godine broj zaposlenih smanjen je za 43 mesta.
Prosečna plata u ribarstvu bila je u februaru 530 KM i to je delatnost s najnižom platom u BiH, manjom nego u građevinarstvu, te hotelima i restoranama, gde iznosi 537 KM.
Prosečna plata radnika u ribarstvu smanjena je u prva dva meseca ove godine za 11,9 odsto, što je najveći pad mesečne zarade među svim delatnostima.
Proizvođači ribe kažu da je niz događaja odveo ovu privrednu granu na rub propasti, a pre svih ističu neprimeren odnos vlasti, koje su ukinule podsticaje i povećale namete, te poplave koje su nanele velike štete.
„Ribarstvo država tretira kao proizvođače alkohola. Natovareno nam je toliko nameta da nema šanse da možemo raditi dalje“, kaže Dževad Handžar, vlasnik ribogojolišta „Laks“ na jezeru Salakovac na Neretvi i predsednik Grupacije ribara, akva i marikulture FBiH.
Bh. riba je jedini prehrambeni proizvod životinjskog porekla koji je ispunio uslove za plasman na evropsko tržište, ali kada su ribari dobili izvozne dozvole izgubili su podsticaje.
„Podsticaji u FBiH su ukinuti, a ostali su samo za ribnjake koji izvoze. Proizvođači morske ribe, orade i lubina iz Neuma nisu ni uvršteni“, objašnjava Handžar.
Napominje da je u ribnjake uloženo dosta novca, a da su u poplavama krajem prošle i početkom ove godine nastale velike štete, koje nisu sanirane niti naplaćene. Od tada su, kaže, četiri ribnjaka na reci Neretvi i u Bugojnu zatvorena.
Almir Bašanović, predsednik Grupacije proizvođača ribe pri Spoljnotrgovinskoj komori BiH, upozorava da je brisanje ribe s liste proizvoda koji ostvaruju pravo na poticaje u FBiH i stupanje na snagu Zakona o obračunu vodoprivrednih naknada u RS dovelo ribnjake u težak položaj.
„Država ne potiče ribarstvo jer ne postoji državno ministarstvo poljoprivrede, a sumnjam i da bi dobili poticaje poznajući odnos pojedinih ljudi u politici prema nama. Nakon što entitetska ministarstva izvrše podelu prema formuli stričeva, suseda i kumova, ribarima ne ostane ništa, jer smo poslednji na redu. Izvozimo u EU, imamo ogromno tržište i trebalo bi da smo na prvom mjestu“, ističe Bašanović.
Jerko Ivanković Lijanović, ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH, kaže da su ribari ostali bez podsticaja od 1. oktobra prošle godine.
„Bivša vlada nije donela program poticaja za poslednji kvartal 2010. i prvi kvartal 2011. godine. Analiziramo šta uraditi, ako donesemo program za taj period preuzimamo 20 miliona KM duga koji je proizvela bivša vlada, što će ugroziti ukupna sredstva za podsticaje, jer će onda od ukupno 55 ostati samo 35 miliona KM“, objašnjava Lijanović.
Da bi ovaj problem premostila, Vlada će, kaže, delovati u dva smera.
„Sačinićemo preliminarni program poticaja kojim bismo pokrili dugove i tekući period, a nakon rebalansa budžeta u julu ove godine napravili bismo program za naredni period. U prvom periodu racionaliziraćemo poticaje kako bismo sanirali dubiozu, a u perspektivnom periodu nastojaćemo da ispoštujemo strategiju razvoja poljoprivrede, koja podrazumeva izdvajanja od šest odsto iz budžeta umesto sadašnjih tri odsto“, tvrdi Lijanović i dodaje da će ribarstvo deliti sudbinu ukupnih podsticaja za poljoprivredu.
BiH ubija ogroman potencijal
BiH je, uprkos lošem odnosu vlasti, među prvih deset proizvođača ribe u Evropi. Prema nekim procenama, u BiH bude proizvedeno oko 10.000 tona konzumne ribe, čemu još treba dodati ikru, riblju mlađ, a 70 odsto te proizvodnje se izvozi. Stručnjaci tvrde da BiH ima predivne reke za uzgoj ribe, a taj redak potencijal ovde se ne zna iskoristiti. U BiH postoje četiri postrojenja za preradu ribe koja su dobila izvoznu dozvolu za EU, „Tropic ribarstvo“ Banjaluka, „Laks“ Mostar, „Norfish“ Blagaj i „Žuvela“ Stolac.
