Arktiku preti opasnost zbog porasta emisije žive
Ukoliko se ne preduzmu mere za kontrolu emisije žive, njena globalna emisija bi do 2020. godine mogla da poraste za 25 posto što bi ugrozilo opstanak polarnih medveda, kitova, foka i arktičkih zajednica koje love ove životinje zbog mesa, pokazala je najnovija studija.
Međunarodna organizacija za praćenje situacije na Arktiku (AMAP) je, takođe, upozorila da bi klimatske promene mogle još više da pogoršaju problem jer bi živa, koja se akumulirala hiljadama godina, mogla da se transformiše u još toksičniju formu, preneo je AP.
Iz AMAP-a poručuju da je emisija žive porasla i drugim delovima sveta, pre svega, u Kini koja je postala „zemlja zagađivač broj jedan“, jer emituje oko 50 odsto od svih štetnih materija.
Ova saznanja su uključena u studiju „Zagađivanje Arktika 2011“, koju će Organizacija predstaviti na ovonedeljnoj naučnoj konferenciji u Kopenhagenu.
Jedan deo izveštaja pokazao je da bi topljenje leda na Arktiku do kraja veka moglo da podigne nivo mora za 1,6 metara, mnogo više nego što se pretpostavljalo.
Izveštaj je pokazao da je kod polarnih medveda, beluga kitova i foki, koje žive u najsevernijim delovima Kanade, Arktiku i na Grendlandu, nivo žive porastao, dok je kod ostalih životinja, koje žive u najsevernijim delovima Evrope, on opao.
Pravi razlozi ove pojave nisu najjasniji, ali se pretpostavlja da je to zbog toga što evropske životinje žive bliže oblasti u kojima emisija žive opada.
Jedan od autora cele studije danski istraživač Rune Djetc kaže da je uticaj klimatskih promena veoma različit širom Arktika.
Tako će, na primer, na istočnom Grenlandu topljenje leda polarnim medvedima omogućiti lakši pristup mestima gde se foke sa visokim nivoom žive pare.
On kaže da, s druge strane, u Svalbardu, na severu Norveške, manje leda može da „zarobi“ polarne medevede na kopnu, da ih drži daleko od hrane i „primora“ da jedu bilje i kopnene životinje.
Tragovi žive su pronađeni u skoro u svim vrstama riba i školjki. Ukoliko majka jede previše morske hrane, živa može da štetno utiče na razvoj nervnog sistema ljudskog fetusa.
Godišnje u Arktički okean iz dimnjaka fabrika ode oko 100 tona žive, dok istu količinu donesu morske struje i reke. Živa u životnu okolinu dospeva i iz fabrika na ugalj, grejnih sistema u domaćinstvima, spalionica otpada i rudarskih operacija.
S druge strane, sa najboljom postojećom tehnologijom da se smanji emisija štetnih gasova, globalna ispuštanja bi mogla da se smanje do 60 odsto, s tim da bi se nivo žive na Arktiku smanjio za 20 odsto.
