Domaći dokumentarci na Beldoksu
Dokumentarni film mladog reditelja Ivana Mandića o četničkom pokretu u Srbiji „Problem percepcije“ premijerno će biti prikazan 10. maja u Domu omladine na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma – Beldoks.
Na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Domu omladine Mandić je rekao da je rad na ovom 95-minutnom filmu trajao dve godine a inspiraciju je dobio čitajući knjigu sećanja Dragoljuba Ristića koji je „nekim čudom preziveo četnički pokolj u Drugom svetskom ratu“.
Prema njegovoj oceni, ovo je autentično, potresno štivo koje je ostavilo snažan utisak.
Ristić je devedesetih godina napisao knjigu po kojoj je nastao scenario za film o istoriji, verodostojnosti i rehabilitaciji četničkog pokreta.
O konfliktu između partizana, koje su vodili komunisti, i četnika, lojalnih kralju, tokom Drugog svetskog rata u Srbiji, Mandić nije mnogo znao, kako je rekao, slutio je da je ono što znamo iz medija, politička manipulacija.
Stoga je priču o četničkom pokretu pokušao da „prevede“ na osećanja ljudi, njemu je kao autoru filma bio interesantan njihov doživljaj realnosti, načini na koje preispituju društvo.
„Javnost se sada mnogo bavi rehabilitacijom generala Dragoljuba Draže Mihailovića, vođe Jugoslovenske vojske u otadžbini i četničkog pokreta, koji je na kraju Drugog svetskog rata, 1946. godine, osuđen za veleizdaju i zločine protiv civilnog stanovništva“, kazao je autor filma.
Ovom temom bavi se i film „Problem percepcije“ na kome je radio dve godine, sakupljao svedočenja rođaka i potomaka žrtava četničkih zločina.
Oni na mestima stratišta opisuju događaje prema saznanjima do kojih su oni došli, a sa druge strane, zagovornici rehabilitacije govore o svojim kao i o aktivnostima različitih udruženja, institucija i vladinih tela koji se bave rehabilitacijom vođe četničkog pokreta.
Na konferenciji za novinare Beldoksa bilo je reči i o dokumentarnom filmu „Avala film: rešenje ili propadanje“ Srđana Kneževića o istorijatu i propasti najvećeg filmskog studija na Balkanu, koji je prikazan 8. maja u Kinoteci.
Prema rečima autora, ideja snimanja filma o „Avala filmu“, najstarijoj producentskoj filmskoj kući u Srbiji, koja je do sada snimila više od 200 bioskopskih ostvarenja, bila je da se javnosti prikaže trenutno stanje u ovoj kući kako bi se širom akcijom spasila od propadanja.
Nekadašnji produkcijski gigant odavno više ne proizvodi filmove a sve manje sredstava dobija od iznajmljivanja svog velikog poslovnog prostora i 36 hektara na Košutnjaku propada a nažalost nema reagovanja javnosti, filmskih radnika, Filmskog centra Srbije niti nadleznog ministrastva, kazao je Knežević.
Kako je rekao, mnogi smatraju da je osnova problema sa „Avala filmom“ 36 hektara zemljišta zbog kojih se „igraju igre“ da li će se potpuno ili delimično ugasiti.
