Sneg zapretio malinama

Manje od dva meseca pred ulazak „armije“ berača u hektare malinjaka oko Arilja, Užica, Požege i Ivanjice, vremenske (ne)prilike „zapretile“ su najvećem srpskom poljoprivrednom „brendu“. Slana, susnežica, a u višim predelima i sneg, kao i velika količina kiše, usporili su vegetaciju. Stručnjaci ipak, ne očekuju da će nepogode ozbiljnije da ugroze ovogodišnji rod voća, pre svega, „crvenog zlata“.

– Na sreću temperatura je kratko bila „u minusu“, pa majski mraz nije ozbiljnije oštetio malinjake. Čim narednih dana otopli, nadoknadiće se sadašnji zastoj u razvoju biljaka – kaže Radojko Luković, direktor ariljskog Inovacionog centra za poljoprivredu – Stagnacija je najprimetnija u višim planinskim predelima oko Ivanjice, dok je u drugim krajevima malo bolje.

Živorad Pantić, ugledni voćarski stručnjak iz Ljubovije, takođe potvrđuje da hladni dani u maju mogu da naštete voću u predelima iznad 600 metara nadmorske visine, dok su u nižim delovima, biljke u sasvim solidnom stanju.

Najviše strahuju voćari na Zlataru gde je u ponedeljak zabeleo sneg.

– Od mraza i mećave stradalo je tek iscvetalo voće, oštećena je izlistala malina – strahuje Radenko Botić iz okoline Nove Varoši.

Poljoprivrednici ovih dana strahuju od posledica niskih temperatura, ali i od najave niskih otkupnih cena tokom predstojeće berbe.

– Loše vreme je dovelo do toga da je malo novih izdanaka, list je požuteo od viška vode, a u nekim planinskim predelima malina nije stigla ni da izlista. Tu su ljudi najviše uplašeni jer su dosta uložili u zasade, obavili su već 4 – 5 prskanja, nadajući se dobrom rodu – objašnjava Dragan Bogdanović, predsednik Udruženja proizvođača jagodičastog voća „Vilamet“. – Ostalo je mesec i po do berbe, a malina „voli sunce“. Nadamo se da će do tada vreme ići naruku proizvođačima, naročito u periodu cvetanja i oprašivanja.

Hladnjačari su već najavili da će izvozna cena tokom predstojeće berbe biti oko 1,98 evra za kilogram, ali još se ne zna koliki deo „kolača“ će dobiti poljoprivrednici.

– Važno je da proizvođači dobiju fer cenu, jer malina nažalost, nije važna samo ekonomski. „Crveno zlato“ gaje uglavnom ljudi koji su u tranziciji izgubili poslove u fabrikama, a od bede i „kazana“ deli ih tek poneki ar pod malinama – stav je Udruženja proizvođača „Vilamet“.

Najveću glavobolju predstavlja najava da će otkupne cene biti niže od prošlogodišnjih. Prošle godine u Srbiji je proizvedeno 83.870 tona malina, a hladnjačari su izvezli u vrednosti 168 miliona dolara, najviše u Nemačku, Francusku, Holandiju i Belgiju…