Sve ređi i manji zasadi krušaka
Za poslednjih 15 godina nestale su velike plantaže krušaka. Nestali su i kombinati koji su ih podigli. Krušici su podizani posle 1960. po novoj italijanskoj tehnologiji, po sistemu pravilne ili nepravilne palmete, sa vekom trajanja od 20 do 25 godina. Gustina sadnje bila je osrednja, oko 500 voćaka po hektaru. Njihovo stupanje u rod bilo je pretežno u četvrtoj godini a prinos je iznosio 30-40 tona po hektaru.
Međutim, sredinom sedamdesetih krušici palmetnog sistema bili su prevaziđeni. Podizani su krušici gustog sklopa, sa više od 1000 voćaka po hektaru. Počele su da se koriste jednogodišnje sadnice sa prevremenim granama koje su stupale u prvi rod već u drugoj godini po sađenju. Taj rod nije bio dovoljan da pokrije troškove gajenja krušika u toj godini, ali u narednoj, trećoj godini, već su mogli da se otplaćuju anuiteti za pozajmljena investiciona sredstva.
Na tržištu je bilo dovoljno krušaka, a izvesne količine su bile plasirane i izvan granica zemlje. No, raspad Jugoslavije, teško se odrazilo na celokupnu voćarsku proizvodnju , posebno na proizvodnju krušaka. U to vreme, pojavila se i bakterijska plamenjača,koja je desetkovala krušike koji nisu imali stručnu službu da se suprotstavi ovoj opakoj bolsti.
Osim pomenute bakterijske bolesti, doslo je do masovne pojave kruškine buve. Ona je prosto slistila mnoge privatne krušike. Bili su tako proređeni da su proizvođači digli ruke od njih. Tako je naglo opala proizvodnja krušaka. Sve je manje bilo viljamovki i njene crvene mutacije, na fetelove, boskovih bočica, konferansi, zimskih dekontkinja i posebno krasanki, najkasnije zimske sorte čiji plodovi mogu da se održe u hladnjači sve do kraja maja. Ovu situaciju iskoristili su trgovci krajem prošlog veka i počeli da uvoze kruške iz Južne Amerike, a sada sa juga Afrike, koja je postala veliki proizvođač krušaka, pokrivajući oko 25 % svetske proizvodnje. Najverovatnije da će se voće uvoziti iz Kine, koja je naglo povećala proizvodnju jabuka i krušaka.
Samo po sebi, nameće se pitanje zar naši voćari ne bi mogli ponovo da proizvode kruške? Odgovor je potvrdan. Mogli bi i oni proizvođači koji zaziru od registrovanja i zele da ostanu „slobodni strelci“ bez ikakvih obaveza prema izvoznicima. Međutim, za veće proizvođače bolje je da registruju i da plasman voća obezbede za poznatog kupca. Ukoliko žele da postignu nižu proizvodnu cenu, bilo bi preporučljivo da se udruže sa svojim susedima ili drugim proizvođačima, koristeći zajedničke zadružne mašine, zajedničku zaštitu voćaka od bolesti i štetočina, čak i poljoprivrednu avijaciju i druge usluge.
