Krajišnici oru kraj Resave

U Resavi već deceniju i po kuće kući oko 160 porodica Srba prognanih iz Korduna i Banije. Obrađuju zemlju čiji su vlasnici u Zapadnoj Evropi, zadovoljni što im imanja ne hvata korov

U 22 naselja Donje Resave skućilo se 160 porodica ili, oko 700 osoba koje su pre skoro dvadesetak godina izbegle iz Like, Korduna i sa Banije.

U novom kraju, svako se snalazio kako je znao i umeo uz nešto tuđe pomoći, ali su i dalje u manjini oni Krajišnici koji danas žive u novim, komfornim kućama. Većina je započela gradnju, a neki su kupili ili na korišćenje dobili stare, napuštene kuće Resavaca koji su otišli u inostranstvo. Veruje se da su prognanici iz Krajine koji su našli utočište u Resavi u blagoj prednosti, jer su ovde mnoge kuće bile napuštene, a bašte i vrtovi, kao i plodna zemlja, dugo neobrađivani.

Od dolaska u novi zavičaj, Krajišnici su dokazali da su vredni i radni.

U novom okruženju i za novi početak, nisu birali posao.

– Traktor sa kojim sam u Srbiju prevezao sebe i porodicu i malo pokućstva, dobro mi je došao, jer sam uz pomoć dobrih ljudi koji su mi pozajmljivali priključne mašine, mogao da obrađujem njive koje sam uzimao u zakup – kaže Simo Šukunda, iz okoline Gline, koji za šestočlanu porodicu podiže kuću na periferiji Grabovca, gde je prognanima dato šest prostranih placeva.

Danas redovno obrađuje po hektar i po, što mu je dovoljno za život, a da nije bolesti, kaže, radio bi i više.

Njegov komšija Branko Mandić, iz okoline Benkovca, „preselio“ je ovamo vinograd i sve vrste voća koje je tamo gajio, sa još desetak novih sorti. Neguje i baštu koju drži „pod konac“.

U odeljenju Komesarijata za izbeglice u Svilajncu, kažu da se nedavno prijavilo 25 prognanih porodica koje traže pomoć za nabavku traktora i priključnih mašina.

– Polovan traktor kupili smo na otplatu, a priključne mašine dobijamo na pozajmicu. Tako obrađujemo njive koje su bile u parlogu na brežuljcima Dobreševa, iznad manastira Zlatenac kod Gložana, gde živi naša šestočlana porodica. Tu smo kupili plac i jednu staru kuću, a podižemo i novu – pričaju braća Branko i Ranko Gulijaš, koji su u Resavu stigli iz okoline Gline 1991. godine.

– Za korišćenje zemlje ne plaćamo zakup, niti to vlasnici traže, jer su zadovoljni što im njive ne stoji u parlogu i ne zarastaju u korov. Pre dve godine „stigli“ smo da obradimo 11 hektara. Najviše smo gajili kukuruz, a onda smo zbog nedostatka mehanizacije i niskih otkupnih cena ovo smanjili na sedam hektara.

Gulijaši su jedna od retkih prognanih porodica koja je prihvatila humanitarnu pomoć u domaćim životinjama:

– Od „Inter SOS“ dobili smo četiri ovce i jedno jagnje, a danas imamo 40 grla ovaca, svinje i živinu.

Postaju domaći

Pored Šukunde, Gulijaša i Mandića, poljoprivredom se bave mnogi u Kušiljevu, Dublju, Roandi i drugim selima. Krajišnici su u Resavi postali i preduzetnici, poput porodice Vujić, koja proizvodi aluminijumsku bravariju, Dragoslava Koljaje, građevinskog limara, Đura Vujaklije, varioca. U Resavi su dobili pedesetak zetova i snaha.

Kukuruz za divljač

Braća Gulijaš, članovi Lovačke sekcije u Gložanu, na brdu iznad sela poorali su jednu napuštenu njivu i posejaće kukuruz, a sav rod namenili su za prihranu divljači.

Sa grupom lovaca u blizni nameravaju da sagrade malu lovačku kuću, a jednu čeku su već podigli.