Hrvatska: Rat za državno poljoprivredno zemljište
Hrvatska poljoprivredna komora (HPK) uputila je ovih dana Ministarstvu poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja niz primedbi na najnovije predložene izmene i dopune Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu.
Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, za kojeg su seljaci tvrdili da je temelj razvoja hrvatske poljoprivrede i ključ njihovog opstanka, donesen je 2001., od kada je doživio već nekoliko izmena i dopuna. Naime, pojedini članci Zakona izmenjivani su ili nadopunjivani u proteklom razdoblju nekad više na korist velikim poljoprivrednim preduzećima, a nekad porodičnim poljoprivrednim domaćinstima, zavisno od toga koja je politička opcija bila na čelu resornog ministarstva.
Izmene Zakona na štetu OPG-a
Kako navodi Stjepan Kunovec, predsednik Odbora za koordinaciju udruženja Hrvatske poljoprivredne komore, reagovali su na neke članke, jer smatraju da nisu u interesu i ne štite sela.
Pre svega smatraju da nije u redu da prioritet kod konkursima za dugoročnu koncesiju nad državnim poljoprivrednim zemljištem imaju trgovačka društva. Kunovec navodi da će tražiti da pre svega kod dugoročne koncesije imaju OPG-i, jer već ima onih koji su se razvili, dobro su opremljeni i spremni su konkurisati za zemlju.
U HPK-u tvrde da se iz novih izmena Zakona može iščitati da se kod tendera za državno poljoprivredno zemljište želi isfavorizirati trgovačka društva, te stoga traže da i poljoprivredne zadruge imaju ista prava kao preduzeća.
U novom bi Zakonu takođe trebale, kako tvrde u HPK-u, prioriet kod konkursa imati firme koje imaju veći broj zaposlenih, ili OPG-i s više članova u obitelji. HPK tu vidi veliki prostor za manipulaciju, a osim toga drži da diskriminiše učesnike na konkursu.
– Nije definisano kojih delatnika, je li tu reč i o administrativnom osoblju, blagajnicama, čistačicama, te dostavljačima, navodi Kunovec, te dodaje da HPK neće dozvoliti da se izmenama Zakona pogoduje interesima krupnog kapitala.
Seljaci traže manje vlasti načelnika
Poseban revolt kod seljaka izazvao je članak 32., koji, kako napominje Kunovec, daje velike ovlasti načelnicima opština i gradonačelnicima.
– Davanjem većih ovlašćenja kod raspisivanja tendera načelnicima ili gradonačelnicima narušila bi se temeljna načela demokratije. Uz to bi se sva odgovornost prenela na načelnike i gradonačelnike, a smatramo da to mnogi ne bi hteli, kaže Kunovec.
Kao jedan od većih problema koji je proteklih meseci izbio u prvi plan jeste i sudbina zemljišta koje su tvrtke ili OPG-i obrađivali na tzv. potvrde.
Naime, prema nekim procenama, u Hrvatskoj je takvog zemljišta, za koje se sada očekuje da će biti raspisani konkursi, zavisno od programa opštine za prodaju ili zakup, približno 100.000 hektara. Dotadašnji posednici, odnosno oni koji su ga sve vreme obrađivali i ulagali u njegovo održavanje, neće imati pravo prioriteta.
Kunovec navodi da su već upozorili na taj problem, jer smatraju da ako je netko obrađivao zemlju na potvrde, koje su izdavane korisnicima prema naputku Vlade Republike Hrvatske i temeljem tih površina imao pravo na poticaje, da je legalni posednik i da bi trebao imati prioritet na konkursu.
– Ima mnogo primera da su neki poljoprivrednici i više od deset godina obrađivali zemlju na potvrde, kaže Kunovec.
I Hrvatska udruga poslodavaca (HUP) i Sindikat zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj i duvanskoj industriji i vodoprivredi Hrvatske (PPDIV), koji zastupaju interese firmi, takođe su reagirali, ali na neke od članaka postojećeg Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu.
„Člankom 36. propisano je da prvenstvo kod kupovine ili zakupa ima nosioc poljoprivrednog gazdinstva. Smatramo da bi to za samo nekoliko vodećih poljoprivrednih firmi značilo gubitak nekoliko stotina radnih mesta. Stoga predlažemo da zajednički razmotrimo moguća rešenja koja bi zadovoljila sve strane“, stoji u dopisu kojeg su HUP i PPDIV poslali Ministarstvu poljoprivrede.
Mato Brlošić: Ukrupnjavanje nije cilj
Mato Brlošić, predsednik seljačkog udruženja Brazda, kaže kako predlog izmena Zakona, prema svemu sudeći, nema za cilj ukrupniti poljoprivredno zemljište, nego ga usitniti.
– Naročito sam nezadovoljan jer se u Zakonu ne prepoznaje vlasnik poljoprivednog zemljišta, a smeta mi i to što nije izjednačen Zakon o privatnom zemljištu sa Zakonom o državnom zemljištu, gde prioritet na konkursima ima onaj ko graniči sa zemljištem koji je predmet konkursa, a u državnom ne, kaže Brlošić.
Stanko Zdravčević: Prednosti OPG-ima
Stanko Zdravčević, sekretar Zajednice udruženja seljaka Slavonije i Baranje, kaže da se slaže s predlozima da prednost kod dugoročne koncesije ne bi trebala trgovačka društva, nego OPG-i, čiji su nositelji fakultetski obrazovani.
– Što se tiče „potvrdaša“, smatram da ne bi trebali imati prioritet na konkursu, posebno jer mnogi nisu niti plaćali na vreme zakup, kaže Zdravčević.
