Podreka: Želim Beogradu sklad urbanog života i arhitekture
Arhitekta svetskog renomea, rođeni Beograđanin Boris Podreka (71) poželeo je Beogradu da ostvari sklad između burnog urbanog života koji nose mladi ljudi, razmenjujući pozitivnu energiju, i arhitekture grada koja ga sada ne prati i nije pravi „ram“ za dinamični život grada.
Podreka, kome se u četvrtak, 5. maja, otvara izložba „Struktura i boja“ (L“structura l“couleur) u Kulturnom centru Beograda u okviru Šeste BINA-e (Beogradska međunarodna nedelja arhitekture) rekao je Tanjugu „da bi bilo divno da se u Beogradu za 10 do 20 godina harmonizuje način života sa prostorom u kome se on odvija“.
U telefonskom intervjuu iz svog bečkog ateljea Podreka se ogradio da u Beograd dolazi retko, samo na dan-dva i ne poznaje ga dovoljno. On je osetio da svi misle na opere, muzeje i monumentalne projekte, a „grad je fizički slupan“ i voleo bi da se „nađe neki pametni političar koji bi organizovao ozbiljan skup (simpozijum) i poveo veliku akciju za fizičko ozdravljenje teksture grada“.
Zapitan šta misli o revitalizaciji gradskih jezgra, pošto je projektovao revitalizaciju nekadašnjeg industrijskog kompleksa na Dorćolu u Muzej nauke i tehnike, Podreka je pokazao razumevanje za krizu i besparicu u kojoj se nalazimo. On je konstatovao da su mnogi „arhitektonski projekti, zbog nedostatka sredstava fizički invalidi“.
„Čini mi se da je ovde prva stvar na čemu se štedi kultura, pa su i muzeji prikraćeni“, nastavio je Podreka, dodajući da bi mu bilo drago da se nađu sredstva da se projekat Muzeja nauke kompletira, jer to bi bila, „nova fina koncepcija revitalizacije“.
Zamoljen da iznese svoje mišljenje o obnovi beogradskog Narodnog muzeja, Podreka je diplomatski odgovorio da je teško deliti savete, ali da je uvek spreman da predloži neku ideju, sugestiju, ako to želi projektant.
Kao veliki borac za urbane prostore po meri čoveka, Podreka je otkrio da je „verovatno evropski šampion u projektovanju javnih prostora, jer ih je do sada projektovao 33. u osam evropskih država, pa čak i Kini“.
„Ono što mene zanima je prostor u kome se susrećemo, dotičemo, spontano nalazimo i svratimo na kafu, umesto da komuniciramo preko kompjutera, a u suštini smo sami“, objasnio je arhitekta kome je i „veoma važna „tekstura“ grada po kome hodamo, taj fizički element arhitekture: svetlost, boje, kamen…“
Na pitanje koji je njegov lični stav prema arhitekturi, Podreka odgovorio da ga najbolje definiše kao „politiku različitosti“, jer nije „stilski rasista“, a duboko je uveren da je „dobra arhitektura apsolutno nemoguća bez teorije što je problem sa mladima koji su zaboravili vraćanje korenima“.
