Veliko spremanje Botaničke bašte
Obnova velikog staklenika Botaničke bašte „Jevremovac“, koja je 1995. godine proglašena spomenikom prirode, trebalo bi da počne krajem leta. Pomoć od 1,5 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije već je odobrena, a dokumentacija pripremljena. Ostaje da nadležni iz Ministarstva prosvete i nauke sa predstavnicima EU raspišu tender za izvođača radova. U upravi „Jevremovca“ očekuju da će konkurs biti završen krajem leta.
– Reč je o specifičnom objektu koji ne može da se preuredi u kratkom roku, a novac namenjen „Jevremovcu“ treba da se uloži do sredine 2012. godine. Kad bi radovi kojim slučajem počeli tek posle leta, to bi moglo da bude na štetu više od hiljadu vrsta biljaka, koliko ih ima u stakleniku.Zbog obnove objekta, deo biljaka ćemo morati da izmestimo iz staklenika, ali detalje još nismo utvrdili jer se još ne zna dinamikaradova – objašnjava profesor dr Petar Marin, upravnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac“.
Dobra vest je da se u sastavu bašte, nadomak Japanskog vrta, nalazi i mali staklenik, takozvana množara, koja će takođe biti obnovljena. Prostor od 220 kvadratnih metara koji godinama nije u funkciji mogao bi da postane privremeno utočište za mnoštvo biljnih vrsta dok bude trajala rekonstrukcija velikog staklenika, naročito za one koje su u saksijama.
– Ako obnova malog staklenika ne bude prva počela, bićemo prinuđeni da pravimo šatore ili nove improvizovane staklenike kako bismo spasli biljke od loših vremenskih uslova – precizira upravnik.
Veliki staklenik izgrađen je 1892. godine. Prvi i poslednji put temeljnije je rekonstruisan sedamdesetih godina prošlog veka. Pre nekoliko godina grad je uložio novac u daljinsko grejanje, napravljene su kapijai ograda, instalirana dekorativna rasveta, hidrantska i protivpožarna mreža, kao i kišna kanalizacija. Grad je finansirao i izradu glavnog projekta rekonstrukcije koja će uslediti.
U stakleniku površine 550 kvadratnih metara ima više od hiljadu vrsta biljaka koje zahtevaju adekvatnu negu. Pod staklenim krovom bi u toku zime trebalo da bude barem 15 stepeni Celzijusovih, da bi sve funkcionisalo kako treba. Razgledanje ove botaničke riznice moguće je samo za organizovane grupe posetilaca, i to uz pratnju vodiča. Boravak je moguć jedino u centralnom delu gde je kupola obezbeđena mrežama.
