Poljoprivreda – najveći izazov na putu ka EU
Poljoprivreda je bila i ostala najizazovnije područje u evropskim integracijama Srbije, izjavio je danas saradnik u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.
„Proces evrointegracija je jednu milju ispred rezultata koje ostvaruje domaća poljoprivreda, pre svega u domenu harmonizacije propisa i administrativnog kapaciteta koje ovo društvo u celosti ima“, kazao je Stanković na regionalnoj konferenciji „Agribiz 2011:Grow Your Business „.
„Naš utisak je da u celom periodu posle demokratskih promena kreatori ekonomske politike nisu imali jasnu viziju u procesu transformacije poljoprivrede sa centralnoplanskih na tržišne uslove privređivanja“, naveo je Stanković.
On je kazao da performanse agrara sa kojima je Srbija ušla u period predkandidature za članstvo u EU nisu zadovoljavajuće.
Poljoprivredna proizvodnja u 2010. godini zabeležila je stopu pada od 1,5 odsto, a učešće poljoprivrede i prehrambene industrije u bruto-dodatoj vrednosti stagnira i iznosi 12,1 odsto, odnosno 4,8 odsto, ukazao je Stanković na skupu koji je organizovao „Conference Republic“.
Struktura domaće poljoprivredne proizvodnje je poremećena, te učešće stočarske proizvodnje, koja je oslonac agrara, iznosi svega oko 30 odsto, naveo je on, dodajući da to svedoči o ekstenzivnosti proizvodnje i njenoj zastareloj strukturi.
Hrana u ličnoj potrošnji srpskog domaćinstva učestvuje sa čak 41,2 odsto, kazao je Stanković, ističući da je u Uniji to učešće oko 16 odsto, a u razvijenim zemljama (Francuska, Nemačka, Engleska) od osam do 11 odsto.
Potrošnja mesa i mleka u Srbiji je skromna, naveo je Stanković i kao primer naveo potrošnju junećeg mesa od svega 3,6 kilograma po glavi stanovnika godišnje, a u EU ta potrošnja iznosi do 30 kilograma.
On je napomenuo i da Srbija ne može da iskoristi preferencijalnu kvotu za izvoz „bejbi bifa“ u EU, precizirajući da je ta kvota prvobitno bila 9.750 tona, a potom je smanjena na 8.800 tona.
„Lane je iz Srbije izvezeno 4.000 tone junećeg mesa, i to svega 1.000 tona u EU“, istakao je Stanković.
Prema njegovim rečima, mere agrarne politike pokušavaju da simuliraju evropske mere, iako to u ovom trenutku nije neophodno, i „široko su postavljene“, zbog čega su „njihovi efekti u ovom trenutku neizmerljivi“.
Kao neke od mera neophodnih za unapređenje srpske poljoprivrede, Stanković je naveo povećanje udela agrarnog budžeta u republičkom sa sadašnjih 2,6 odsto na 10 odsto, razmatranje mogućnosti osnivanja specijalizovane agrarne banke, usvajanje mera dugoročne ekonomske politike usaglašene sa evropskom agrarnom politikom i konzistentnim i dugoročnim ciljevima.
Vladimir Međak iz Kancelarije za evropske integracije ukazao je da je Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede juče završilo odgovore na sva dodatna pitanja iz upitnika Evropske komisije, i to za oblast poljoprivrede, bezbednosti hrane i ribarstva.
On je ukazao da je bitno da Srbija ove godine dobije status kandidata i „bude na radaru kao buduća članica EU“, jer će juna 2011. biti objavljen prvi nacrt budžeta EU za 2014 – 2020.
