Hrvatskoj preti nestašica pšenice
Uprkos povećanom interesu, jesenas nisu zasejane sve planirane površine pšenicom.
Procenjuje se da je zasejano čak 50.000 hektara manje površina u odnosu na prošlogodišnje, kaže prof. dr. Džordž Drezner, predstojnik Odeljenja za oplemenjivanje i genetiku strnih žitarica na Poljoprivrednom institutu Osijek, te dodaje da je teško reći koliko je zasejano pšenicom, ali da je prema nekim procenama zasejano od 110.000 do 120.000 hektara.
Kao glavni razlog tome dr. Drezner navodi loše vremenske prilike, odnosno izuzetno velike količine oborina tokom cele godine, zbog čega je, kako napominje, kasnila i žetva najčešćih pretkultura pšenice, a osobito pred setvu i u vreme setve pšenice.
– Procenjeno je da je u optimalnom roku setve, od 10. do 25. listopada, zasejano samo 25 posto planiranih površina. Poznato je da se, u pravilu, najveći urodi i najbolja kvaliteta ostvaruju upravo setvom pšenica u optimalnom roku setve. Dakle, najveći deo setve obavljen je izvan optimalnog roka u vrlo često vlažno i prevlažno tlo. Pšenice sejane u optimalnom roku setve u umereno vlažno tlo uz primerene agrotehničke mere prošle su razdoblje niskih zimskih temperatura bez znatnijih oštećenja. Ušle su u fazu vlatanja, odnosno intenzivnog rasta, kada počinju trošiti za svoj rast i razvoj znatno veće količine hraniva i vode i trenutno vrlo dobro izgledaju – kaže dr. Drezner.
Stradao deo useva
Pšenice sejane izvan optimalnih rokova, kako naglašava dr. Drezner, najčešće rasipačima mineralnog gnojiva, u vlažno i osobito prevlažno tlo zaostaju rastom i razvojem te imaju manji broj biljaka i vlati po jedinici površine.
– Deo takvih useva je i stradao tekom zime zbog sriježi i izmrzavanja (zbog kasne setve), a prisutne su i površine na kojima je stradao usev zbog prekomerne vlage (tzv. plješine). Poznato je i da su mnogi poljoprivredni proizvođači smanjili upotrebu mineralnih gnojiva u setvi, odnosno da je znatan deo njih sejao i bez predsetvene gnojidbe, a što neće pozitivno uticati na ukupnu ovogodišnju proizvodnju pšenice – kaže dr. Drezner te napominje kako se očekuje da će usevi iz optimalnih rokova setve ranijih sorti za oko tri-četiri sedmice ući u klasanje, kada, sve do cvatnje, vredi preporuka da se odgovarajućim fungicidima štite usevi pšenice od mogućih fuzarioza, ali i od ostalih mogućih bolesti.
Nezahvalne prognoze
– U sledećem razdoblju formirat će se „izravne komponente uroda zrna“ (broj klasova i zrna, prosečna masa jednog zrna), a sve do tada je nezahvalno prognozirati rod zrna. Ipak, gledajući celokupnu ovogodišnju proizvodnju (manje posejane površine, dosta vlažno tlo tokom jeseni i zime, setva pretežito izvan optimalnog roka – često u prevlažno tlo, smanjene količine mineralnih djubriva, često na štetu fosfornih i kalijevih gnojiva, neki su sejali i tzv. tavanušu, bilo je nešto setve i u siječnju i veljači), uprkos solidnoj ceni na tržištu, prognoze ne mogu biti jako optimistične, kaže dr. Drezner te zaključuje da to ne znači i da na tržištu nećemo imati dovoljno pšenice 2011. godine.
Pšenici prete i bolesti
– Verujemo da su svi proizvođači završili prvu i drugu prihranu pšenice s nekim od dušičnih gnojiva. Posljednjih nekoliko dana na listovima pojedinih useva pšenice pojavila se, u nešto većoj meri, septorija te pepelnica. Ako je napad izraženiji, preporučamo proizvođačima da zaštite svoje useve odgovarajućim fungicidima. Također, u sledećem razdoblju, preporuka je proizvođačima da povremeno pregledaju svoje useve i obrate pozornost na moguću pojavu žitnog balca jer su se pojavili odrasli kukci na pojedinim usevima – kaže dr. Drezner.
Drezner procenjuje da je zasejano 50.000 ha manje površina pod pšenicom u odnosu na prošlogodišnje 25% planiranih površina pod pšenicom je zasejano u optimalnim rokovima 120 tisuća hektara pod pšenicom je zasijano jesenas.
