Naučnici kreirali prvu kompjutersku mapu mozga
Naučnicima sa Instituta Allen za proučavanje mozga iz Sietla pošlo je za rukom da naprave prvu kompjuterizovanu mapu mozga. Svoje dostignuće su prezentoval su juče, izražavajući nadu da će ova novost omogućiti proboj u lečenju čitavog niza neuroloških oboljenja.
– Ovako detaljna mapa ljudskog mozga do sad naprosto nije postojala, kaže Allan Jones sa Instituta. Pošlo nam je za rukom da prvi put stvorimo jednu sveobuhvatnu mapu mozga, koja uključuje i biohemijske procese koji se u njemu odvijaju, tvrdi Jones.
Budući da se naučnici već godinama trude da simptome bolesti koje proučavaju povežu sa biohemijskim procesima i genima koji bi za njih mogli biti odgovorni, značaj ovog otkrića je očigledan.
Prilikom rada na svom projektu, u koji je uloženo 50 miliona dolara, istraživači iz su kao uzorak odabrali mozgove dve odrasle muške osobe i informacije su prikupljali polazeći od njih. Pritom su u svakom od ova dva mozga popisali 1000 „orijentira“, da bi zatim ta tkiva povezali sa hiljadama gena koji utiču na razvoj i funkcionisanje nervnog tkiva.
Uz upotrebu ove mape, može se videti u kojoj meri određeni geni utiču na različite delove mozga.
– Atlas inistituta Alen pokazuje na kom mestu u mozgu aktivno deluje neki od gena, a to je veoma važno“, smatra neurolog Jeffrey L. Noebels, koji se bavi proučavanjem epilepsije na Medicinskom fakultetu Baylor u Houstonu. Noebels, pritom, veruje da je znanje o tome gde su pojedini geni aktivni od suštinskog značaja za razumevanje bolesti mozga.
