Buđenje malih vinarija u Aleksandrovačkom kraju

Da je dovoljno samo imati dobru ideju kako bi se pokrenula proizvodnja visokokvalitetnog vina u Srbiji pokazuje i primer Aleksandrovca, gde su udruženi lokalni vinari, osmislili projekat i za njega prošle sedmice dobili 510.000 evra bespovratnih sredstava od Evropske unije (EU).

„Blagodeti“ projekta koristiće 35 vinarija i domaćinstva koja se bave proizvodnjom vina iz ovog kraja.

Jedna od najvažnijih aktivnosti koja će biti realizovana zahvaljujući ovim sredstvima biće sajamske prezentacije i promocija dobrog kvaliteta srpskog vina, kako bi sorte poput „prokupca“ i „tamjanike“ našle mesto ne samo na tržištu EU, već i van najveće regionalne integracije u svetu u kojoj živi preko 500 miliona ljudi.

Ovaj projekat, osim što će omogućiti novo upošljavanje poljoprivrednika, podržaće i očuvati postojanje vise od 200 vinarija i preko 500 domaćinstava u opštini Aleksandrovac.

Idejni tvorci projekta pod nazivom „Lanac vrednosti visokokvalitetnog srpskog vina – Viteško vino“ očekuju da će u Aleksandrovačkom kraju biti i veće interesovanje mladih za vinogradarstvo i da će nići još mnogo malih vinarija.

„Preduslovi za to postoje, jer ovde tradicija uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina seže vekovima unazad. Još iz perioda srednjeg veka postoje pisani tragovi da se ovde oduvek živelo od vinove loze. Svaka kuća u Aleksandrovcu u svom sastavu ima podrum i bavi se proizvodnjom vina“, kazao je sekretar Udruženja vinara u Aleksandrovcu Miodrag Ivanović.

Prema sekretaru Ivanoviću, u ovom kraju je nekada 10.000 hektara bilo pod grožđem, a danas se ti zasadi prostiru na svega 2.000 do 3.000 hektara.

Ivanović, međutim, tvrdi da se i pored ekonomskih teškoća, kod mladih, budi interes za otpočinjanje proizvodnje. Ivanović je ukazao da se stari vinogradi krče i postavljaju se novi.

„Trend podizanja vinograda,“ po Ivanoviću, „je sada aktuelan, zato što su ljudi shvatili da masovna vina često podležu malverzacijama i zloupotrebi i polako se okreću pravim vrednostima, kvalitetu koji neguju male vinarije,“ .

„Naša želja je da kvalitet „izađe na videlo“ i da masovnost u proizvodnji vina u ovom trenutku ne treba da bude prioritet“, kazao je Ivanović.

Ivanović podseća da su nekada male vinarije bile uspešne i ostvarivale plasman do 500.000 litara, što je pre Prvog svetskog rata (1914-1918), bio impresivan rezultat, „ali su u potpunosti uništene sa dolaskom komunizma i zabranom privatne prakse“.

„Usledila je dodela tih zasada zadrugama, a zatim su te zadruge udružene u današnjeg najvećeg proizvođača vina u ovom kraju kompaniju za proizvodnju vina „Vinožupa““, naveo je on.

Ivanović smatra da je fokusiranjem na masovnost u proizvodnji, pretrpeo kvalitet u proizvodnji vina.

Sekretar iznosi da podsticajna sredstva koja daje država za podizanje novih zasada jesu od pomoći, međutim, u mnogim slučajevima ona nisu jedino važna, pošto ljudi ne poseduju dovoljno znanja za obavljanje ove delatnosti. Upravo tu „na scenu“ stupa i projekat EU.

Ivanović objašnjava da će se ljudi edukovati za proizvodnju kvalitetnog gvožđa i vina, a biće im pružene i mnoge besplatne usluge poput labaratorijskog ispitivanja kvaliteta grožđa ili flaširanje i eteketiranje vina uz pomoć mobilne opreme.

U labaratoriji poljoprivredne škole u Aleksandrovcu vinari će u svakom momentu moći svoje vino da pogledaju, ispitaju, i da, pri tom, ne plaćaju skupe analize u drugim labaratorijama.

„Tako ćemo moći da računamo na sigurnu bazu i na proizvodnju većih količina vina“, tvrdi Ivanović.

Biće praćena i fermentacija grožđa, do momenta „sazrevanja“ vina, dok se deo projekta odnosi na flaširanje, dizajn, sajamski nastup i omogućavanje kontakata sa kupcima na potencijalnim tržištima.

Omogućena je i kupovina opreme koja će pomoći malim vinarima koji nemaju mogućnost da kupe skupu opremu sa dostupnom aparaturom da proceni momenat berbe, sagleda procenat šećera u grožđu…

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer koji je ove sedmice zajedno sa ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Nebojšom Ćirićem boravio u Aleksandrovcu, zdušno je podržao ovaj projekat.

Dežer, koji je poreklom iz francuske pokrajine Alzas, poznate po proizvodnji vina, je u razgovoru sa proizvođačima vina i vinarima naglasio da za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU postoje izvozne kvote, ali da ih, na žalost ova zemlja ne koristi u dovoljnoj meri, naročito kvote za izvoz vina.

Inače ovaj projekat ne bi uspeo bez podrške opštine Aleksandrovac.

Predsednik opštine Jugoslav Stajkovac naveo je da taj grad ima nameru da u narednom periodu još više podrži ulaganja u grane koje su najviše zastupljene u ovom kraju a to su prehrambena industrija i vinogradarstvo.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2010. je u Srbiji sa 291 miliona evidentiranih rodnih čokota vinove loze ostvarena proizvodnja grožđa od 330.070 tona, što je pad od 23,47 odsto, u odnosu na prethodnu godinu.

Procenjena vrednost vinogradarske proizvodnje bila je 95 miliona dolara, što je pad od 23,47 odsto u odnosu na 2009. godinu.

Srbija, i pored posedovanja veoma dobrih prirodnih uslova za proizvodnju vina, iz godine u godinu beleži konstantno smanjenje površina pod vinogradima i prema nekim procenama, one trenutno iznose između 15.000 i 25.000 hektara.

U Srbiji je u „zlatno doba“, 1950-tih bilo 100.000 hektara pod vinogradima.

Potom je počelo je krčenje površina pod vinogradima, i to zbog lošeg odnosa države prema selu, odlaženja mladih u gradove, loše politike plaćanja grožđa, ukidanja vinogradarsko-vinarskih zadruga…

Jedina „svetla tačka“ su privatne vinarije koje polako revitalizuju vinogradarstvo u Srbiji.

Troškovi podizanja jednog hektara plantažnog vinograda iznose od 15.000 do čak 30.000 evra, ukoliko je uračunata i kupovina pratećih mašina.