Izazvali svetsku krizu – a nekažnjeni
Ni nekoliko godina od početka finansijske krize, izazvane nepromišljenim pozajmicama i velikim preuzimanjem rizika glavnih finansijskih institucija, nijedan direktor nije niti optužen, niti je završio u zatvoru.
„Njujork tajms“, u opširnoj analizi posvećenoj nekažnjavanju najodgovornijih u SAD za izazivanje američkog i svetskog ekonomskog kolapsa, primećuje da je ovaj trend u oštroj suprotnosti sa onim što se dešavalo osamdesetih godina. Tada su, podseća se, zbog prekršaja u finansijskim institucijama vladini istražitelji tužiocima predali 1.100 slučajeva. Od toga, 800 bankovnih službenika završilo je iza rešetaka.
– Bivši tužioci, advokati, bankari… kažu da istražitelji ignorišu lekcije iz prošlosti o obračunu s finansijskim prekršajima – ističe list.
Dok se finansijska kriza razvijala, poverili su zvaničnici američkim medijima, regulatorna tela nisu ispunila osnovnu dužnost dostavljanja informacija koje tradicionalno pomažu u stvaranju slučaja. Zapravo, ista dinamika koja je omogućila krizu – slaba regulacija – otežala je procesuiranje pronevera.
I akcije vlade bile si ograničene. Čak je specijalna komisija distribuirala, javnosti nedostupan, materijal u kome se skretala pažnja da se pripazi sa insistiranjem na kaznama u bankama koje su primile „injekcije“ spasa. Navodno, razlog je briga da bi se novac poreskih obveznika mogao upotrebiti za poravnanja.
– Uloga Volstrita u krizi je, zapravo, kompleksna – kaže se u članku.
Pravni stručnjaci, međutim, tvrde da su tužioci mogli da skupljaju saznanja o nagradim bonusima koje su direktori delili sebi i kolegama na osnovu preterano optimističnih procena hipotekarnih sredstava, ili da ispitaju da li su rukovodioci profitirali na deonicama zahvaljujući insajderskim informacijama. Očigledne su, primećuje se, sumnjive radnje koje su se odvijale u „Meril Linču“, „Liman bradersu“, ali Sekretarijat za pravdu odlučio je da ne preduzima akciju, tvrdeći da još razmatra slučajeve. A slučajevi vremenom postaju sve komplikovaniji…
Zabeleženo je tek nekoliko izuzetaka i mnogo više „odbačenih“ slučajeva. Analitičari uočavaju trend manjeg broja slučajeva koji se procesuiraju. U 1995. pred Sekretarijatom za pravdu bilo ih je 1.837, a sada, tokom najgore ekonomske krize u poslednjih 80 godina, svega – 75.
– Poslednje poglavlje o finansijskoj krizi i njenim posledicama još nije ispisano. Za regulatorna tela i istražne organe poseban izazov predstavlja uspostavljanje ravnoteže brige za finansijski sistem i procesuiranja izuzetno komplikovanih slučajeva – zaključuje američki dnevnik.
